Радовањски Луг је спомен комплекс, који се налази у столетној шуми у атару села Радовање. Налази се на 8,5 км од Велике Плане и обухвата површину од 46 ha. Радовањски Луг, као природно-меморијални споменик има статус непокретног културног добра као знаменито место од изузетног значаја.
Спомен комплекс обухвата обележено место убиства и првобитан гроб Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа.Поред гроба вожда ту се налази и црква посвећена Светом архангелу Гаврилу, позната и под именом Црква Захвалница, недавно изграђени парохијски дом,летњу позорницу и улазну капију у Радовањски луг.
Вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе ће у српској историји бити запамћен не само као иницијатор и вођа Првог српског устанка (1804 – 1813), већ и по својој трагичној смрти и чињеници да је његово тело било чак четири пута сахрањивано.
После три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на трло Драгића Војкића у Радовањском Лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа.
Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте. Доцније ће Карађорђево тело је било више пута премештано и сахрањивано, да би најзад било сахрањено у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
Првобитни гроб вође Првог српског устанка је 1845. године обележена великим дрвеним крстом, а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.
Тела српског вожда и његовог пратиоца Наума сахрањена су недалеко од цркве под крошњама храста у Радовањском лугу.
Наум Крнар (1780—1817) је рођен у Москопољу, у грчко-цинцарској трговачкој породици. Био је један од јунака Првог српског устанка и близак Карађорђев сарадник. Тело Наума Крнара и данас почива испод храста. Иза њега су остали потомци Наумовићи и Новаковићи.
Преузето са: Опанак
