Повежи се
На врх

Наша уверења

Идеја о монархији je налик центрипеталној сили по чијим законитостима наше друштво ревносно орбитира у носталгији за националним идентитетом и коренима.

У време анархичне владавине вештачких творевина, монархија као архаични облик државног уређења, природно се намеће као логично решење за превазилажење постојећих проблема које су нам оставили у аманет претходни режими. Визија Србије у улози краљевине, дубоко је укорењена у свести нашег народа.  Она је симбол устројства, борбе за слободу, уједињења и националног препорода. Вековима су генерације у Србији васпитаване на темељу етике косовске епопеје и славних предака. Духовне и моралне кризе савременог доба, само су неке у низу трагичних последица удаљавања од  кодекса традиционалних вредности и културног наслеђа. Златно доба наше историје, у ком је под круном српских краљева владала слобода, а народ био достојанствени носилац узвишених идеала, мора се уздићи на пијeдестал будућности. Васкрсавањем монархистичког уређења Србија би постала легитимни наследник народног ордења – крста као симбола вере, круне и грба, који се и данас виоре на српским заставама подсећајући на период полета и  националног процвата. Обновом уставне монархије стало би се на пут стрмоглавом суноврату  исконских вредности и повратио суверенитет српске државе на челу са краљем.

Србија би  као  краљевина, уздигнуте главе, стала раме уз раме са својим европским пријатељима – Норвешком, Шведском, Белгијом, Холандијом, Данском, Великом Британијом… Општепознато је да су поменуте краљевине котиране високо, при самом врху система по завидним стандардима, богатству и развијености. Зашто се не бисмо угледали на њихов модел транзита, на сопствену традицију и обасјали лице Србије окретањем огледала садашњости ка светлим тренуцима наше прошлости? Монархија није мит, ни легенда, она је заборављени део наше стварности са којом се свакодневно мимоилазимо, уместо да јој хрлимо у сусрет.

Наше вишедеценијско државно уређење није једносмерна странпутица, коју као друштво морамо безусловно пратити по инерцији система, већ знак да излаз потражимо у пречицама до сигурног напретка – у монархији.