Краљевски бисери Суботице

Својевремено, Суботица је уживала престижну улогу у организацији Соколских друштава и била је активан члан ројалистичког уређења, који је на многе начине и путем разних манифестација, доприносио подизању угледа краљевске династије и промоцији њених идеолошких начела.

Соколско слетиште или стадион Краља Петра II, подигнут је 1936. на иницијативу Соколске организације. Спортско борилиште је заправо само сегмент пројекта Велики народни парк, аутора др инг. Косте Петровића. Пројектом је предвиђена изградња парка у склопу са спортским теренима и забавним садржајима, на простору санираног мочварног терена.

Прва фаза је изградња Соколског слетишта и пратеће инфраструктуре, а са том етапом је отпочело насипање колосалног насипа у форми заобљеног правоугаоника. На стрмом ободу са унутрашње стране насипа, смештене су ложе, седишта и стајалишта, а са спољне стране стилски  пошумљени улази јоргованом, декоративним зеленилом и травом. Капацитет гледалишта је до 25.000. Градска управа уступила је земљиште и организовала јавне радове у оквиру изградње стадиона 1935/ 36. Стадион је завршен за Соколски слет  северних Жупа савеза Сокола Краљевине Југославије 1936. године, а даљу реализацију пројекта  обуставио је рат. За време окупације, веома мало простора остало је за рад. Шездесетих је славолук на источној страни уступио место клупској згради, а након страдања дрвене западне трибине у пожару, на том месту настала је импровизована ложа. Тек 1972. су бетониране трибине.

У плану су били разни садржаји: одмаралишта, шеталишта, гајеви, дечја игралишта, водене површине, језера, базени, клизалишта,  музички павиљони, ботанички врт, музеј, изложбени простори, зоо врт, монументални трг, грађевине од јавног значаја. Нажалост, до култивисања терена између стадиона, никада није дошло, уместо Народног парка и визије лепшег, краљевског уређења Србије, данас је на тој локацији депонија. Судбину овог пројекта деле сви они који су након рата допали у руке комунистима. Велика штета за идеју по визионарском плану Косте Петровића, који није реализован и његово садашње стање, слика је и прилика утопистичких идеологија које су на снази у Србији већ дуго времена, од пада монархије.

Погледајте и галерију фотографија из историје Суботице: