Павле Карађорђевић, у историји српског народа, остао је упамћен по улози намесника Краљевине Југославије у периоду 1934-1941. и оснивача првог Музеја савремене уметности у Београду, 1929. године.
Син кнеза Арсена и кнегиње Ауроре Павловне Демидов, на место регента Краљевине Југославије након атентата у Марсељу, долази из родне Русије и постаје најистакнутији члан намесништва до пунолетства Петра Другог. При доласку на функцију, суочио се са многобројним проблемима ослабљене државе и нестабилних прилика у региону. Покушао је да задржи неутралност у дипломатским односима са европским земљама, а преговорима са Влатком Мачеком, допринео је стварању Бановине Хрватске. Таквим гестом, покренуо је лавину незадовољства многих политичких фракција, нарочито радикала. Његов покушај сарадње са Римокатоличком црквом, наишао је на осуду народа и Српске православне цркве. Након што је предао Краљевину у наручје Тројном пакту 25. 3. 1941 године, оборен је са власти војним пучем и протеран у Грчку, непосредно пред немачки напад на Југославију. Власт у Србији преузео је Петар Други Карађорђевић.
Његовој краткој каријери у Србији, претходили су значајни професионални успеси у иностранству. У Енглеској се школовао на Оксфорду,1913. је прогласом краља Петра Првог, одликован чином коњичког потпоручника, 1914. године учествовао је у ратним походима, потом у дипломатским мисијама у Италији и Енглеској, а на Крфу је радио у Међународном црвеном крсту. Био је велики љубитељ уметности, нарочито сликарства. Многобројна дела из своје приватне колекције је поклонио омиљеним музејима, а и сам је био иницијатор оснивања првог Музеја савремене уметности на старом Двору.
Са кнегињом Олгом, ћерком грчког принца Николе, имао је троје наследника – Александра, Николу и Јелисавету Карађорђевић. Умро је у Француској 1976. у 83. години живота. Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнеза Николе, пренети су 2012. у цркву на Опленцу, где су и сахрањени уз највише државне почасти.
Фотографије преузете са портала – www.royalfamily.org/
