Средњи век је давна прошлост, a данашњи свет има све мање сличности са тадашњим. Међутим, неке династије опстале су још од тог, давно прошлог времена, што сведочи о њиховом значају, али и утицају који се пружа кроз стотине година, додирујући и нашу реалност.
Из тврђаве Јастребова
Пре свих то, у поменуту групу спада породица Хабзбург. За зачетника династије сматра се Гунтрам, који је живео у 10. веку, на територији данашње Швајцарске. Према легенди, његови потомци су саградили замак Хабитсбург (јастребова тврђава), по којој је династија и названа. Носили су титуле Светог римског цара, цара Аустрије, краља Шпаније, владара Америке и још више од 70 титула обласних господара. Највише личних титула имао је Цар Карло VI, укупно 76. Ова породица је од 13. до 20. века изродила више од 20 краљева и царева који су владали већим делом Европе. На свом врхунцу, Хабзбурзи су контролисали територију целе централне Европе, Апенинског и Пиринејског полуострва, север Африке, делове централне и Јужне Америке. Династија се делила на Шпанску и Аустријску лозу. Након Првог светског рата су изгубили царску титулу и добили титулу Аустријских надвојвода. Тренутни „наследник трона“ је Карл фон Хабзбург, аустријски политичар и унук последњег цара, Карла II.
Османови освајачи
Отоманска династија настала је у 13. веку, а име је добила по свом првом владару – Осману. На свом врхунцу је династија освојила скоро целокупну територију Блиског истока, цело Балканско полуострво, и у једном тренутку дошла надомак Беча. Најзаначајнији владар је свакако Сулејман Величанствени. Породица је имала титулу Султана, апсолутног владара над целокупном територијом коју поседују. После Првог светског рата, држава је распарчана, а центар државе, Турска, постаје демократска република, те је титула султана укинута. Тренутни наследник је Диндар али Осман, праунук султана Абдула Хамида II. Интересантно је да је један од чланова породице, Наз Османоглу, данас британски комичар.
Ђенова до Монака
Династија Грималди је била најмоћнија породица у Ђенови. Оснивач династије био је Грималд у 11. веку. Ђенова је словила за најмоћнију силу на мору током већег дела средњег века, управо за време владавине ове породице. Ранијер Грималди је најпознатији владар, и први владар данашње Кнежевине Монако. Временом су поседе у Ђенови изгубили, а у Монаку су остали до данашњих дана. Тренутни наследник је владар Монака, Принц Алберт II.
Кашика Немачке, прстохват Румуније
Хоенцолерни су династија која је настала у 11. веку у Цолерну, на територији данашње Немачке, а чији родоначелник је био Барнхарт. Наследници династије носили су титиле кнежева изборника Брандембурга, касније краљева Пруске, цара Немачке и краља Румуније. Држали су територије западне Европе и Балкана. Српска Краљица Марија Карађорђевић, жена Александра I Карађорђевића је из династије Хоенцолерна, румунске гране. Најпознатији владари су Фридрих II Велики, Пруски Краљ и реформатор, и Цар Вилхелм, први владар уједињене Немачке. Неке гране породице изгубиле су трон после Првог, а неке после Другог светског рата. Георг Фридрих Фердинанд је тренутно први наследник и носи титулу принца Пруске, унук последњег Немачког цара, Вилхелма II.
Наравно, не може без Француза
Последња, али не и најмање значајна династија на овом списку су Бурбони. Француска династија која је настала у 13. веку. Родоначелник династије био је Роберт, син француског краља Луја IX. Најпознатији владар је Луј XIV, француски Краљ, прозван и „Краљ сунце“. Династија је владала деловима данашње Француске, Белгије, Холандије, Немачке и Шпаније. Једна грана династије, шпанска, и данас је активна. Тренутни краљ Шпаније, Филип, наследник је династије Бурбона.
Никола Компасић
