Повежи се
На врх

Да ли је Дракулин дворац стварно био Дракулин? (ВИДЕО)

Нигде не постоје докази да је Дракулин творац, ирски писац Брам Стокер, посетио Трансилванију, а камоли замак Бран. У овом здању живела је и краљица Румуније, Марија од Единбурга.

Сa црвено-наранџастим крововима и шиљатим кулама, замак Бран се драматично уздиже изнад крошњи дрвећа на једном брду у Трансилванији. У зависности од тога шта сте прочитали, кнез Влад Цепеш је можда провео ноћ или две као затвореник у овом замку из 14. века, а можда га је и једном напао.

Ирски писац Брам Стокер инспирацију за свог “зубатог” вампира пронашао је у историји, у грофу из 15 века, коме је “склоност” да набија непријатеље на колац у знак упозорења донела надимак. Сада посетиоци из читавог света долазе у руралну Трансилванију како би имали прилику да искусе језиве тренутке Стокеровог романа. Међутим, не постоје никакви докази да је Стокер икада посетио Трансилванију, а камоли замак Бран, а такође се ни име замка не помиње нигде у роману.

– Шездесетих година прошлог века, када је Румунијом владала комунистичка влада, одлучено је да би било повољно да се нађу места која су повезана са Владом Цепешом – каже локални историчар Никола Пепене. – Погледали су све расположиве замкове и одлучили да овај замак у Брану, који је чувао један планински прелаз између Трансилваније и Влашке, изгледа довољно готски.

У јесењој ноћи без месеца овај импозантни замак стварно делује као јазбина принца таме, али на дневном светлу овај дворац изгледа као створен за принцезу. Што је једном и био. Краљица Румуније, Марија од Единбурга је називала овај замак домом од 1920. до 1938. године. Иза дебелих одбрамбених зидова, дворац открива лавиринт раскошних соба, унутрашње двориште са балконом и бунараом, па чак и тајно степениште које води до библиотеке.

„Привукла ме је његова усамљеност“, рекла је једном унука енглеске краљице Викторије. – Није битно да ли посетиоци замка долазе због мита о Дракули, или због прича о краљици Марији. На крају крајева, посетиоци долазе овде да би искусили делић старих времена – каже историчар Пепене.

извор: Вечерње новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Европске краљевине