ТИТОВЕ ГРЕШКЕ СТИЖУ НА НАПЛАТУ: Због његове одлуке изгубили смо милионе евра, из проблема се нећемо извући деценијама!

Дугови које је Јосип Броз Тито оставио биће исплаћивани још наредних 20 година. Тако ће Србија наводно већ за 6 дана, 15 јуна морати да исплати 22,14 милиона евра Светској банци.

Реч је о такозваном Консолидационом зајму Б, а у оквиру јунске рате 4,2 милиона евра чини камата, а 17,87 милиона евра је главница.

„Стара Југославија“ је кредит узимала седамдесетих и осамдесетих, а последње рате доћи ће на наплату 2031. и 2041. године. Процењује се да је укупан дуг који мора да се исплати већи од 1,7 милијарди евра. Током ове године биће исплаћеноукупно 241,8 милиона евра и то Париском клубу, Светској банци, али и Кувајту.

И ове године, баш као и претходних, мораћемо да плаћамо цех удобног живота, добрих плата и јефтиних кредита из седамдесетих и осамдесетих година. И ове године, али и много наредних на наплату нам практично стижу зајмови које су од европских и светских финансијских институција узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић.

Међутим, ту исплатама није крај, јер ћемо до краја године морати да отплатимо и кредите које је поред поред Милке Планинц узимао и тадашњи премијер Бранко Микулић и то од Кувајта 1989. године.

Олакшавајућа околност за ову годину је што смо средином јануара отплатили последњу рату кредита према Кини, “тешку” скоро 4 милиона евра. Тако више немамо обавезе у оквиру зајма који је 1999. године узео Мирко Марјановић, премијер Слободана Милошевића.

Кредити који стижу на наплату у 2021. години (у милионима евра)

Париски клуб поверилаца 152,27
Светска банка, зајам А 22,69
Светска банка, зајам Б 43,95
Кувајт 9,49

За сада смо годишње отпрлике враћали по 340 милиона евра, а отплатили смо дуг према Лондонском клубу и Европској инвестиционој банци, односно Европској унији.

Земља се током седамдесетих и осамдесетих година задужила за укупно 8,8 милијарди евра. Од Париског клуба смо добили 3,8 милијарди долара, од Лондонског 2,2 милијарде.

Кредити су тих година првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија. Око 1978. Србија је била минимално задужена, а до тада се у земљу сливало доста новца од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Тада се кренуло са задуживањем, а камате су ишле и до 7 одсто годишње.

(МОНДО/Блиц)