Повежи се
На врх

Тетовирање – табу или егзибиционизам данашњице?

Краљевски симболи, круна Немањића, национални грбови, оцила, боје заставе, стихови Химне, портрети и цитати српских монарха и духовника… све чешће се појављују као мотиви на тетоважама  младих  у Србији. Заинтригирани разлозима експанзије оваквог тренда, као и реакцијама околине на његове поклонике, упустили смо се у малу детективску авантуру.

Истраживање узрока масовне ревије тетоважа са симболима монархије, портретима краљева и владара, националним и верским обележјима – крста, грба, круне, историјских личности и датума, представља прави изазов, с обзиром на подељена мишљења која владају на ту тему. Спој традиције и модерног, шифроване поруке слика са тела, дискриминација „обележених“ од конзервативаца, експонирање или страствена уверења…откривамо кроз разговор са љубитељима уметности сликања по „живом платну“. Одговоре смо потражили међу власницима и мајсторима тетоважа.

На питање који профил људи се најчешће одлучује за овакве мотиве, Игор Ђорђевић, татоо уметник и власник студија „Мaximum tattoo“, који се тим позивом бави дуже од две деценије, закључује из праксе, да нема правила и да је незахвално посматрати избор тетоваже као веродостојан параметар за психолошку процену личности. – Према мом искуству, такве анализе нису меродавне, јер за овакве тетоваже се одлучују најразличитији типови људи, разних професија и интересовања – музичари, спортисти, навијачи,уметници, доктори наука, бајкери, правници… Дакле, правила нема. Оно што им је заједничко, јесте национална идеја у коју чврсто верују и не одлучују се за тетоважу као потврду и печат личних ставова, већ као љубитељи тетовирања, бирају за мотиве оно у шта искрено верују и што истински воле – поделио је Игор своје искуство.

Наравно, истиче, да има изузетака који се на тај начин експонирају у јавности како би се доказали и били прихваћени у одређеним социјалним групацијама.    – Има и оних који опонашају своје узоре или мисле да ће тиме прикрити унутрашњу

несигурност, а споља деловати неустрашиво, али је таквих кандидата далеко мање. Углавном такве тетоваже раде национално освешћени људи који умеју да носе бреме саме симболике, самосвесни, који таквим избором обједине своја интересовања у жељи да истетовирају и на себи носе оно за шта су сигурни да ће им бити доживотно у срцу. То су већином конкретни и коректни људи, млади ентузијасти или зреле особе, јасних и изграђених ставова и погледа на свет и није ми јасно како неко може да дозволи себи да коментарише туђе изборе у негативном контексту, или тврди да су такви детаљи на телу доказ ограничености или једностраности. Предрасуде оних који се баве другима више него собом и дају себи за право да друге декларишу на основу тетоваже, највише говоре о њима самима. Као уметник, настојим да будем професионалан и да не залазим у приватност и изборе својих клијената. Али као човек, морам да признам да ми је драже да тетовирам националне

симболе и ордење, него кинеска слова, бар кодове и сличне помодарске трендове који владају  у сред Србије у 21. веку. Волим када тетоваже које радим имају суштински смисао за особу која је носи – открива Игор за „Краљевину“.

Ко симболе носи поносно – не мари за околину

Упитани за разлоге због којих су се одлучили на тетовирање националних репрезената на свом телу, реакцијама околине, укратко су се изјаснили наши саговорници, неки од носилаца тетоважа из галерије у прилогу.

– Истетовирала сам орла са православним крстом, који надлеће над Острогом, јер је моја вера у том тренутку добила крила и осетила сам се попут орла, краља небеских  висина, слободна, након чега сам доживела бројне успехе на емотивном, породичном и професионалнм плану. Као љубитељ тетоважа, пожелела сам да један посебан моменат забележим на тај начин и нисам се никад покајала због тог избора. И након 15 година, са осмехом на лицу се подсетим тренутака који ће ме пратити кроз читав живот – открива за „Краљевину“ Ана М. из Суботице.

Наша саговорница истиче да се не обазире ни на чије мишљење у овом погледу. – Нисам морала да истетовирам тај призор да бих га памтила, али ако то волим, не видим препреку и никад се нисам обазирала на туђе мишљење. Реакције су углавном биле позитивне, људи су знатижељни по природи и не могу да контролишу своју радозналост која често уме да буде напорна, јер има нас који тетоважу доживљавамо као ствар интиме и не желимо да објашњавамо њено порекло и сврху. Једна жена ме је својевремено пресрела у мегамаркету док сам држала дете у наручју, крстећи се и прокоментарисала речима: „Боже господе, какве су данашње мајке“. „Какав ли је њен Бог?“ запитала сам се тада. Нисам одреаговала на провокацију, нисам хтела да се спуштам на тај ниво примитивизма. Као високообразована особа разних интересовања, супруга и мајка у потпуности посвећена породици и детету, за разлику од „модерне“ улоге мајке у данашњем друштву, којој дете доји фармацеутска индустрија, а одгаја га родбина, нисам се пронашла у госпођиним речима – поделила је са нама своје искуство Ана М.

„Не носи тетоважа мене, него ја њу“

Огњен из Новог Сада, каже да тетоваже са националним симболима које носи осликане на себи, за њега представљају „симбол посвећености породици, љубави према коренима, историји и вредностима које увелико нестају у данашњем друштву“. – Одрастао сам  у патријархално оријентисаној  породици и васпитаван сам у духу традиције. Бавим се информационим технологијама и „пословима будућности“, али ни у једном тренутку се не одричем свести о свом пореклу, славне прошлости и темеља на којем је изграђена српска душа. Што се тиче реакција околине, потпуно су опречни ставови, а мени је битно само мишљење људи до којих ми је стало и да се сам добро осећам у својој кожи. Не носи она мене, већ ја њу. Од коментара да сам „попут илустрованог часописа“ или да сам „екстремиста“, „националиста“ и сл. ипак је више оних који се одушеве мојим визијама да своје тело носим у складу са својим уверењима – уз осмех прича Огњен.

Размисли пре него што осудиш

Предрасуде су одувек биле камен спотицања у нашем друштву. Пре него што се запитамо зашто неко носи одређен украс на свом телу, треба да се упитамо да ли је уопште здраворазумски бавити се туђим изборима и како је наш ум доспео на пут тривијалних размишљања. У чему се ношење тетоваже разликује од ношења одређеног бренда, накита, фризуре, избора хобија, шминке, спортских активности? Зар није прикладније носити таттоо са смисленим значењем, него златан сат? Зашто смо као друштво склони дискриминацији и то оних, који судећи по тематском избору тетоважа, верују у националну идеју?

Свака слика и симбол, свака порука и метафора, могу да носе тежину или да буду профанисане и банализоване. Истина је у оном ко тетоважу носи цео живот, тумачење је на посматрачу. Наша експедиција довела нас је до закључка да треба отворити ум и душу, а не само очи, поштовати другог и његов избор.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости