Када су српски пилоти 1923. године извели први међународни ноћни лет са путницима у свету, Београд је био спреман за градњу великог бежанијског аеродрома. Увођењем редовних линија ваздухопловства, завладала је опсесија путовања ваздухом. Тада, чувени енглески луксузни воз „Оријент експрес“, којим је цео свет путовао због удобности и брзине превоза, изгубио је битку у популарности.
– Комерцијални лет од летелишта у Панчеву до Букурешта изведен у ноћи 1923. године доказао је да авиопревоз може да парира путовањима возом, а српска престоница постала је центар новог вида транспорта. То је довело до потребе за летелиштем, које ће моћи да изнесе експанзију авионских линија и компанија, а да омогући и боље саобраћајне везе са остатком града од оних које је пружао Панчевачки аеродром. Стога је 1927. отворен Аеродром „Београд“ на простору између данашњих улица Омладинских бригада и Тошиног бунара – рекла је за „Блиц“ Мирјана Новаковић Мунишевић, виши кустос Музеја ваздухопловства. – Људи су били фасцинирани авијацијом и Краљевина је у њу много улагала. Убрзо смо сами производили авиона у пет фабрика – прича кустоскиња.
Михајло Петровић, први српски школовани пилот, фото: SmirnofLeary
Пет фабрика за авионе само у Србији
У Краљевини је, само на територији Србије, од 1923. године основано пет фабрика за производњу авиона: у Новом Саду, Земуну, Београду, Панчеву и Краљеву. За потребе авио-индустрије развијене су и фирме наменске индустрије у Земуну, Раковици и Трстенику. Авиони су се израђивали по француској лиценци, а касније и по моделу немачких конструкотра. Први српски пилоти школовани су у Француској 1909. године, а до почетка Балканског рата било је више од 170 наших пилота, инжењера и техничара. Летелицама су управљале и прве жене пилоти у Србији.
Авиони Краљевине Србије, фото: Аерокомуникације
Авио-индустрија у Краљевини производила је војне летелице (ловце и бомбардере), путничке авионе, пољопривредне авионе и беспилотне летелице. За 17 година ова индустрија упошљавала је преко 4.000 људи и произвела више од 1.800 авиона за потребе војске и авио-превозника.
Власницима комунисти одузели фабрике
Осим у Краљеву, где је фабрика авиона била државни завод, остале су биле у приватном власништву наших грађана. По окончању Другог светског рата, сви власници су осуђени под лажним оптужбама, а сва имовина им је одузета. Тако, оснивач чувеног „Икаруса“, Димитрије Коњовић, прогнан је из Београда. До 1961. живео је са породицом на селу, у Бешкој, док је његова фабрика за производњу авиона прво производила лопате а потом шасије за аутобусе.
Александар Карађорђевић у авиону, фото: Политикин забавник
Међу првима у свему
Краљевина Србија је била једна од првих држава у свету, која је поставила правни оквир за област цивилног ваздухопловства (1913. године). Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца била је једна од првих десет потписница „Међународне конвенције за регулисање ваздушне пловидбе“, усвојене у Паризу, октобра 1919. године. У време између два светска рата, цивилна ваздухопловна власт у Србији је функционисала у оквиру посебног одељења при Команди војног ваздухопловства.
Извор: „Блиц“, Wikipedia, сајт Музеја ваздухопловства
