Врхунски уметници и новац одувек су били у нераскидивој креативној вези.
Метални и папирни новац, одувек су дизајнирани по врхунским уметничким стандардима. Модели за гравирање или цртеж увек су биле најважније личности нације.
Прва издања југословенских краљевских новчаница штампана су у Француској, а потписали су их чувени француски уметници и гравери Серво, Делош и Фрепон. Године 1929. штампана је прва новчаница у „нашој фабрици за израду новца“, у Заводу на београдском Топчидеру, који у свом велелепном комплексу и данас штампа новац. Његова издања од тридесетих година потписују и врхунски домаћи сликари: Ђорђе Андрејевић-Кун, Васа Поморишац, Паја Јовановић.
Јануара 1933. године у оптицај је пуштена новчаница од 1.000 динара за коју је нацрт израдио Паја Јовановић. То је прва новчаница са ликом женске историјске личности – краљице Марије Карађорђевић. Она на себи носи датум 1. децембар 1931. године. На лицу (аверсу) новчанице доминира лик краљице, на средини на воденом жигу лик је краља Александра Првог, а на десној страни је орао у лету. Текст на средини написан је ћирилицом. У доњем левом углу написано је име аутора цртежа, а у десном име гравера. На наличју (реверсу) новчанице, лево и десно су представе жена од којих лева држи срп и сноп жита, а десна мач и штит са државним грбом. Текст је писан латиницом. Цртеж је јасан, одаје лакоћу и виртуозност. Припремне радње за израду новчанице обавио је гравер у банци у Паризу. Новчаницу је издала Народна банка Краљевине Југославије, штампана је у Заводу на Топчидеру.
Народна Банка Краљевине Југославије обратила се још 1928. године Паји Јовановићу, који је тада живео у Бечу, са поруџбином за нацрт за ову новчаницу. За централни лик на новчаници, одраз краљице Марије Карађорђевић, наш сликар је користио скице и студије које је радио између 1925. и 1927. године. За овај нацрт наш сликар је награђен великим хонораром од 100.000 динара, који је надмашивао тадашње хонораре осталих уметника, аутора нацрта за новчанице. У Музеју града Београда сачуване су скице краљице и преписка Паје Јовановића и тадашњег гувернера Народне банке из 1929. године око израде нацрта и висине хонорара. Аутор цртежа једне од наших најлепших новчаница, записао је у мемоарима да је остао доследан себи и својој животној мудрости – „Вештина је наћи лепоту“. Зато је за хиљадарку одабрао краљицу Марију, прелепу, ведру, хуману, добротворку и најомиљенију српску владарку.
Изглед папирног новца од његове појаве у Европи, од пре више од триста година до данас променио се од црно-белих текстова до правих колористичких слика. Технологија израде папирног новца, од хартије до холограма се непрестано усавршава, али је задржана традиција да су на новчаницама нацрти уметника.
