Повежи се
На врх

ЊКВ ПРИНЦ ФИЛИП: „Срби на Косову и Метохији храбри и пркосни, чувају темељ нашег идентитета“

Принц Филип Карађорђевић у интервјуу за Косово онлајн говорио је о положају српског народа на Косову, СПЦ, случају Драгице Гашић, дијалогу Београда и Приштине, али и томе да би „српски народ требало да се уједини око обнове Богородице Љевишке у Призрену“. Интервју преносимо у целости.

Када је у питању Драгица Гашић, принц Филип истиче да „врло помно прати друштвено-политичка дешавања, са посебним освртом на Косово и Метохију”.

Мислим да сваки грађанин Србије треба добро да промисли о свему што се догађа госпођи Драгици и да се сви заједно запитамо да ли смо током свих ових година могли да учинимо нешто више од онога што смо учинили, или нисмо учинили, да се нашим сународницима на Косову и Метохији не дешавају овакве ствари које су по свим цивилизацијским вредносним системима апсолутно неприхватљиве. Није Драгицин грех то што је протерана са свог огњишта, а још мање то што је након толико година одлучила да се врати у свој родни град, у свој дом. Драгица је храбра и пркосна жена. Баш онаква какви су сви Срби који остају и опстају на Косову и Метохији свих ових тешких година. Упркос неизвесности, немаштини, притисцима и застрашивањима. Они су чувари темеља нашег идентитета и свега онога што ми Срби суштински јесмо. Из тог али и из још много разлога, морамо сви, као народ, много више времена и пажње посветити нашим сународницима који су остали да живе на Косову и Метохији, да учинимо све што је у нашој моћи, да сви они који су протерани са својих огњишта, могу безбедно и сигурно да се врате.

Да ли планирате да на неки начин помогнете Драгици Гашић и можете ли можда помоћи да се о том случају више прича и у међународној заједници?

Ја нисам државни званичник и не располажем неким посебним механизмима и ресурсима које бих могао да покренем. Ипак, радим оно што могу, говорим о судбини и положају Срба на Косову и Метохији где год могу и кад год могу. Мислим да је од суштинске важности да се тај глас преноси, не само у Међународној заједници, већ је важно да и ми сами у нашој земљи о томе причамо. На жалост, доста пута сам, обилазећи Србију, увидео да људи и не знају пуно ствари о Косову и Метохији и животу наших сународника, иако живе на свега 100 или 200 километара од Косова и Метохије. То је велики проблем и морамо се сви запитати како је то могуће, како смо дошли до тога, где смо погрешили и да то исправимо. Мислим да СПЦ има најзначајнију улогу у очувању свега онога што имамо на Косову и Метохији, и да је у том смислу неопходно пружити много већу помоћ и подршку Епархији рашко-призренској и Епископу Теодосију. Не могу а да не истакнем да су Владика Теодосије, дечански игуман Сава, игуман манастира Светих Архангела Михајло, отац Исидор са свом својом сабраћом, колегама и ђацима у Призренској Богословији – чувари опстанка и очувања и нашег народа и култирно-историјске и духовне баштине која је темељ идентитета нашег народа.

Недавно сте боравили на Косову. Када поново планирате да идете?

Након моје последње посете Косову и Метохији, имам жељу да се брзо вратим на Косово. На жалост, то баш није изводљиво због мојих обавеза. Али ипак, на Косово ћу долазити чешће.

Како гледате на положај Срба на Косову, с обзиром да смо само од почетка јула имали низ инцидената од пребијања 13-годисњег дечака Николе до напада на повратника у Општини Клина и напада на имовину СПЦ?

Положај Срба на Косову и Метохији је недопустиво лош. Пре свега у погледу безбедности, а потом и у сваком другом егзистенцијалном смислу. Сматрам да је присуство међународних безбедносних снага и даље неопходно, али је исто тако неопходно омогућити нашим сународницима могућност да се запошљавају, да раде и живе од свог рада…обезбедити им нормалну инфраструктуру у селима и градовима у којима живе, да то буду услови достојни човека у 21. веку. Много тога је неопходно урадити и мислим да је све то и те како изводљиво, али морамо да разговарамо, морамо да сарађујемо, тренутно стање и тренутни систем није одржив, и није добар ни за кога. Не мислим ни да Албанци живе у много бољим условима од Срба. То је све један зачарани круг. Мислим да за почетак морамо зауставити мржњу и тензије непромишљеним изјавама и поступцима. Тренутна ситуација није одржива и брину ме све чешћи напади и на српску заједницу.

Има ли по вама наде да Приштина и Београд једног дана могу доћи до компромиса који би свима омогућио да живе у миру?

Ако се и чини да нема наде, не смемо прихватити да је то баш тако. Не смемо губити наду, јер на то немамо право. Београд и Приштина морају да разговарају. Колико год да је тешко и непријатно нашим преговарачима, неопходно је увек изнова и изнова водити дијалог и преговоре. Ако договора нема на видику, настављамо док не дођемо до неког компромисног решења. Другог пута нема. Мислим да је од суштинског значаја да се током преговора, колико год они трајали, две стране морају обавезати да не дају запаљиве изјаве, које и на једној и на другој страни подгревају тензије и компликују живот нашим грађанима на Косову и Метохији.

Како гледате на положај СПЦ на Косову?

Исто као и на положај наших сународника на Косову и Метохији. Као што сам рекао, Владика Теодосије са својим свештенством и монаштвом улаже невероватне напоре како би обновио шта се мора обновити и сачувао све оно што ми као народ морамо сачувати за наша будућа покољења. Морамо се сви заједно трудити да им више будемо од помоћи и од користи. Волео бих када би се као народ ујединили око пројекта обнове Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Сада када је спомен-храм Светог Саве на Врачару завршен, мислим да би обнова Богородице Љевишке морала да буде следећи капитални пројекат око кога ћемо се као народ сабрати. И Богородица Љевишка и Призрен то заслужују.

Преузето са: kosovo-online.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости