„Ви сте ме господо, натерали да изнесем главу са српске земље и кренули у изгнанство, што ми је најтеже у животу. Пристао сам на то само зато да би са народом и војском поделио натежу патњу. Али нећу и круну да носим у ранцу као конзерву. Нека је у Призрену, граду наше највеће славе, а сада највеће несреће…“
Овим речима је краљ Петар I Карађорђевић „заледио“ своје пратиоце, тада већ регента , а касније краља Александра и остале врховнике приликом повлачења у Првом светском рату. Био је новембар 1915. године, а Призрен је био последњи већи град пред полазак краља, војске и народа на пут преко планинских врлети Албаније, касније познатији и као албанска голгота. У саборном храму Светог Ђорђа била је и последња служба пред полазак, а краљ Петар, омиљени народни „чика Пера“, иако и тада болестан, престајао је целу службу.
Благо под црквеном катедром
Према записима у књизи „Девестопетнаеста“, коју је написао чувени Бранислав Нушић, круна је тада закопана у Призенској богословији.
На краљевом кревету спавао будући патријарх
После четири дана, ипак је пошао. Осим круне, према предању, у Призрену је остао и краљев гвоздени кревет, све до 1999. године. На њему је спавао, тада владика Рашко-призренски, а потом Патријарх српски, господин Павле.
– За време Првог светског рата била је закопана у Богословији у Призрену, јер су туда при повлачењу прошли краљ, влада, регент и остали званичници. Тај део постао је бугарска окупациона зона, али круна никад није откривена. А за време Другог светског рата била је похрањена у манастиру Жича, уз остале краљевске инсигније, попут жезла и плашта, односно огртача од венецијанске кадифе опточеног хермелиновим крзном. Претпоставља се да је и тамо била закопана, јер је део око Жиче и Краљева био поприште жестоких борби по избијању устанка против немачког окупатора – изјавио је Небојша Дамњановић, кустос саветник у Историјском музеју Србије.
У новијој српској историји, краљевском круном је крунисан само краљ Петар I Карађорђевић, а то је и једина сачувана круна српских владара, која се данас налази у Историјском музеју Србије. Оне немањићке нестале су за време вишевековне власти Отоманске империје, а како су изгледале може се видети само на фрескама у средњевоковним црквама при манастирима.
Карађорђев топ, фото: www.panoramio.com
Круна изливена од Карађорђевог топа
Круна је изливена од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење. Краљ Петар је тражио да се круна излије од
Карађорђевог топа, са циљем да се успостави веза између симбола државности и оруђа којим је та државност стечена, док је сам материјал указивао на скромне, сељачко-војничке корене династије. Круна је израђена у радионици браће Андреа и Жака Фализа у Паризу, а освештана је дан пре крунисања у Саборној цркви у Београду.
Наследници краља Петра I, краљеви Александар I и Петар II, нису крунисани приликом ступања на престо, већ су по аутоматизму, проистеклом из права о наслеђивању, само преузели инсигније краља. Осим у време Првог светског рата, када се три године налазила у Призренској богословији, круна је до 1941. била изложена у Дворској капели Краљевског двора Карађорђевића у Београду. После Другог светског рата налазила се најпре у Народном музеју у Београду, потом у Музеју Првог српског устанка да би дуго стајала у депоу Народне банке Србије. Од 2005. године се налази у власништву Историјског музеја Србије.
Синиша Костић
