Србија је након петооктобарских промена 2000. године на жалост показала потпуно одсуство виталности према наметању страних, српском вредносном систему сасвим супротних вредности са Запада. Атлантистичке политичке испоставе у Србији – странке проевропске и прозападне оријентације су у својој опијености Западом, у годинама након петог октобра, исковале синтагму „европске вредности“. Под овим они подразумевају некакве идеалне, супериорније и цивилованије тековине које, по њима, на Западу постоје, док, опет по њима у „варварској Србији“ оне не постоје. Те је потребно да се ми сасвим преобразимо, одбацимо нашу аксиологију и традицију и без резерве пригрлимо све што нам Запад сервира.
Осврнимо се у неколико црта на садржај у великој мери апсурдног појма „европске вредности“…
Пре свега, битно је подвући и увек држати на уму да је мало шта од „старе Европе“ опстало у данашњој Европи. У данашњој Европи Запада и њеном економском и геополитичком инструменту који се зове Европска Унија. Стара, традиционална и хришћанска Европа је изумрла у периоду од 1789. до времена у коме се налазимо. Разлог тога је што је Прва буржоаска револуција која се десила 1789, представљала почетак краја традиционалне Европе. Те године је почела катаклизма Запада у политичком, економском, духовном, идентитетском и културном смислу. Бродолом 1789-те је подразумевао замену традицијских поредака – монархија оним републиканским, планске традиционалне економије -стихијском капиталистичком привредом либерализма, хришћанства – атеизмом, саборног органског друштва – хаотичним апстрактним мозаиком друштвених група, рада на спрези интереса свих сталежа – експлоатацијом огромне већине од стране буржоаске мањине.
Версаја – стакленом пирамидом у Лувру… Дирера – Мерцедесом… Ђота и Мантење – Фиатовим погонима у Торину…
Европска Унија је инструмент онога што Европа и Запад данас јесу – антицивилизација заснована на тржишту и профиту Ван ове прозаичне дефиниције, Европска Унија нема идентитет. Стога, „европске вредности“ не представљају ништа друго осим својеврсне ситуације пијаце. Регулативе пијачних продаваца о томе како да пијаца најбезболније и најефикасније функционише. Запад у последња два столећа представља само преливање капиталистичког контекста из области економије на све друге области – на пример политике (у либерализмима циљ странака није више политичка идеја, већ завођење гласача), културе, личних односа (у којима су интерес и лична удобност постали највише вредности заменивши жртву) и свих других… Вредносни систем трговаца је постао друштвена парадигма Запада. Коју необразована и неосвешћена популација западњака у Србији покушава да нам сервира као некакву „вредност“…
Баналност је постала дух времена а конзумеризам начин кретања кроз живот…
Чак уколико бисмо се осврнули на сам технички део друштвеног механизма Европске Уније као нечега на шта би се синтагма „европска вредност“ или „европски стандард“ можда могла применити, и овде се непогрешиво разоткрива апсурдност и нетачност ових појмова. Наиме у свим државама бившег Варшавског уговора, поготово у бившим југословенским државама, постоји слагање око значајно бољег животног стандарда пре уласка у Европску Унију и уништења економија, културе и обичаја становника тих држава након уласка у ЕУ. Социјална политика, здравство, пензиона политика, образовни систем су подручја у којима се догодило највеће разарање раније добро уређених области. Осврнимо се само на образовање. Искључиви интерес образовног система Европске Уније и Запада генерално, је ефикасност у производњи профита. Стога, целокупно образовање је усмерено ка постизању професионалних вештина које се за производњу профита могу искористити, док се општа култура сасвим запоставља. Други угао посматрања истог је императив да се биомаса задржи у границама релативне необразованости како би се избегла евентуална појава незадовољника и критичара система. Једини безопасан вид образовања је онај који се односи на ускопрофесионална знања – она која капиталисти омогућују остварење профита и експлоатацију биомасе, На овом баналном начелу почива цео концепт образовног система Европске Уније.
Становништво нових чланица Европске Уније је осиромашено, нове генерације су необразоване, васпитања и усмеравања младих људи нема, императив слободе кретања становништва је довео до хроничног недостатка стручњака и уопште радне снаге у државама, људи се плаше да не оболе јер је здравствени систем у расулу, пензије су ниске, економије су распродате и уништене, суверености држава нема јер је препуштена тој чудовишној на профиту заснованој наддржави…
Србија још увек има избор…
Пише: Дејан Дамњановић
