Василиса, као име или титула, у нашем народу везана је за руску традицију. Наиме, давних дана на телевизији се могао гледати анимирани филм „Василиса прекрасна“, а реч је о екранизованој бајци. Међутим, реч је о царској титули, тачније титули коју су носиле византијске царице.
Византија је имала царица, односно василиса, колико и царева, ако говоримо о супружницима. Међутим, није било много царица које су биле владарке са свим прерогативима власки моћног Византијског царства. Прва је била Ирина, позната и као Ирина Атињанка, која је обележила другу половину 8. века. До престола је дошла удајом за престолонаследника Лава, сина цара Константина V Исавријског. Овај потоњи био је и остао познат као жестоки иконоборац, док је Ирина, што ће се касније и показати, била у супротном табору.
Ирину, скромну грађанку Атине без племићког порекла, а по доступним подацима и без родитеља, у близину царске породице довела је највероватније њена лепота, а вероватно и лукавост. По смрти Констатина, она је снажно утицала на супруга Лава IV како ће владати, а након његове изненадне смрти преузела је улогу регента царства у име свог десетогодишњег сина Констанина VI.
Потпуна револуција
Као регенткиња почела је да остварује своје науме. Уклонила је старе војсковође и министре, довела своје људе, махом евнухе. Завршила је ратове на истоку земље. Незамисливо у то време, почела је и процес приближавања са папом и Карлом Великим, који су одвајкада у Византији сматрани архинепријатељима. Уз све то укинула је и иконоборство, вратила цркви манастире и поништила све мере које су цареви пре ње деценијама уводили. Успело јој је и да примора патријарха да се повуче са трона, те да постави свог човека. Временом је постала толико сигурна у своју моћ да је због напослушности и побуне дала да се ишиба сам цар (њен син) и држала га у затвору, а његове сараднике мучила и затварала.
Константин преузео власт, али за кратко
Но у Византији се цареви уживали безерезервну подршку, нарочито војске, јер се веровало да су на том месту по милости Бога, па је Константин ипак успео да се отресе мајчиног туторства и преузме власт. Но мајку Ирину, без обзира на све, није уклонио, како су обичаји налагали, већ је задржао на двору. То је било кобно, јер је она после неколико година успела, не само да поврати моћ, већ и да преузме власт. Једини хроничар Ирининог времена, Теофан, и поред своје оданости царици, записао је: „Сунце се помрачи за седамнаест дана, и не пусти ни зрака, тако да су лађе лутале по мору; и сви су говорили да сунце не даје своју светлост због ослепљења царевог; и тако се попе на престо Ирина, мати царева“. Ирина је и званично постала Василевс и самодржац Ромејски (у то време појам Византија није постојао, већ је царство било Ромејско, наследник Римског царства), о чему сведоче златници са њеним ликом, именом и титулом.
Период благостања
Њена владавина је била кратка, свега пет година.То је период који ће народ памтити као период благостања. Наиме, да би придобила народ, она је праштала задужен порез, прерадила систем финансијске администрације, смањила терет царине на земљи и мору, и таксе којом су били оптерећени предмети за потрошњу и индустрија, задобила љубав сиротиње оснивањем добротворних установа. Цариград је очаран поздрављао своју добротворку. Но она је већ била у годинама, и на двору су почеле сплетке јер се знало да је царица без наследника. Чак су, тврде поједини историчари, покренути и преговори да се Ирина и Карло Велики венчају и тако се уједине два моћне царства и пружи отопор надолазећој исламској сили на истоку.
Збачена са престола
Ипак су успеле сплетке да се царица збаци са престола. Уместо онемоћале царице, на престо се попео Нићифор, кога је раније Царица Ирина поставила на место логотета државне благајне. Уз помоћ евнуха и патриција успео је да свргне и протера Ирину и уместо ње да преузме престо – 31. октобра 802. године. Ирину је затворио на Лезбос где су је чували под добром стражом и са забраном да јој се нико не приближује. У том заточењу је умрла, а њено тело је пренето у манастир на Принчевском Острву, а доцније у Цариград, где су је сахранили у цркви Светих Апостола са осталим царевима. Побожној и православној владарки, царици Ирени, и црква је све опростила, чак и њене злочине. Византијски хроничари њеног доба зову је Блаженом Иреном, а православна цркве обележава њен дан 9. августа.
