Каква је судбина задесила супругу краља Милана Обреновића и како је подносила бреме личног губитка и тешка времена политичких превирања, можемо сазнати међу страницама књиге „Ружа и трње”, краљице Наталије Обреновић.
Емотивна и потресна ризница успомена, уједно је и значајан документ који обухвата краљичина сећања, породичне приче, афоризме и писма из периода од 1883. до 1938. године.
Пут кроз Србију посут трњем
Поштована и вољена у Србији од самог доласка у земљу, после венчања са кнезом Миланом Обреновићем, уживала је статус несебичне добротворке, културне посленице која је подржавала женске школе и подстицала еманципацију жена. Пожртвована владарка није штедела ни снагу, ни новац да помогне српским рањеницима у ратовима током три деценије српске државности, упркос томе, краљица Наталија доживела је тешку и трагичну судбину као краљица, супруга, мајка и као филантроп чије дело народ није умео да цени због нетрпељивости према краљу, иако му је посветила своје најбоље године и оставила у наслеђе велико богатство.
Краљица Наталија организовала је бројне свечаности на двору. Посвећено је радила на еманципацији и образовању жена у Србији. Учествовала је у покретању листа „Домаћица” 1879. године. Оснивач је Женског удружења за националну домаћу радиност, а била је и покровитељ Више женске школе. Афоризмима се уписала у историју српске књижевности као прва књижевница која се опробала у овом жанру и публиковала га.
Напоредо са предностима и благодетима њеног краљевског достојанства, пратили су је страдање и зла судбина. Као владарка, краљица Наталија активно је учествовала у власти, неретко се супростављајући своме супругу и његовим идејама, пре свега његовој наклоности Аустрији. Развод краља и краљице и те како је имао утицаја на политичку сцену Србије. Политичари који су подржавали краљицу Наталију и који су били њени пријатељи, били су непријатељи краља и обрнуто. Током Првог светског рата, краљица Наталија помагала је српском народу.
Супруга и саветодавац
У једном од сачуваних писама из 7. децембра 1885. године, упућеном краљу Милану Обреновићу, краљица Наталија пише:
Хоћу да ти кажем да сам на добром путу да оздравим и да сам у стању да сутра, у недељу, примам посете. Пишеш да будем одређенија. Иако сам се надала да ћеш ме од прве разумети, чиним то са задовољством. Треба да се помириш с улогом реформатора земље, због чега мораш да будеш чврст и не дозволиш да те било шта омете. Мораш да користиш све оне који ти могу бити од користи, не улазећи у то да ли су пријатни или не, драги или одвратни. Мораш да исправиш учињено зло чији творац ниси само ти, али чији велики део на тебе пада. Дужан си према земљи, према Саши и према свом имену. Војска се добро борила, лоше предвођена и жртвована од Генералштаба који у њу није имао поверења.
Жао ми је што више немаш илузија, без њих је теже. Узми мало мојих и веруј да будућност припада Саши и нама. Бићемо награђени једног дана. Поверуј ми једном у животу и реци себи да – Свет није баш толико ружан колико изгледа и увидећеш да поред зла постоји и добро. Имај поверења, веруј ми, осећам да сам у праву. Када дође до примирја, иди да посетиш трупе. Онда можеш овамо са се вратиш на три-четири дана.
Стало ми је и желим да те видим.
Стално мислим на тебе.
Наталија”
Русија развела краљевски пар
Наталија Петровна Кешко рођена је 1859. године у Фиренци. Била је руско-молдавког порекла. Живела је у Русији до своје седамнаесте године, када се верила са кнезом Миланом Обреновићем. Исте године, дакле 1875, венчали су се у Београду. Наредне године рођен је престолонаследник Александар Обреновић. Други син Милана и Наталије, Сергије, умро је убрзо после рођења.
Године 1882. Србија је постала краљевина, те је кнегиња Наталија постала краљица. Због Милановог лагодног живота, одавању коцки и бројним неверствима, краљ и краљица почели су се удаљавати једно од другог. Њихови карактери били су различити, као и однос према владарским обавезама. Наиме, док је краљица била одговорнија и чвршћа, краљ је неретко показивао неодговорност и лежеран однос према власти. Такође, краљица Наталија била је наклоњена Русији, а краљ Милан је ослонац тражио на страни Аустрије. Бројне размирице довеле су до тога да је 1887. године краљ желео да краљица напусти Србију, увидевши да му она може угрозити положај и политички утицај.
Договор је био да краљица има право да лето проведе у Србији, али је потом морала да напусти земљу на годину дана. Године 1888, по Наталијином повратку у Србију, краљица Наталија и краљ Милан званично су се развели. Краљица се после коначног разлаза са краљем преселила у Бијариц, у вилу „Сашино”. Током изгнанства, само је повремено виђала сина Александра. Пошто је краљ Милан абдицирао 1889. године и напустио Србију, вратила се у земљу.
У мају 1891. године краљица Наталија бива протерана из Србије. Када је на власт ступио краљ Александар 1893. године, одбила је да се врати у Београд. Она се тек две године касније, тј. 1895. године, вратила у Србију. У земљи је боравила само када у њој није био краљ Милан.
Брак Александра и Драге Машин – кап која је прелила чашу
Повремено се враћала у Србију како би се виђала са сином. Међутим, увидевши да се краљ Александар заљубио у њену дворску даму, Драгу Машин, заоштрила је односе и са сином. Краљица Наталија оштро се противила синовљевој женидби са Драгом Машин. Но, упркос противљењу мајке, многобројних пријатеља и политичара, 1900. године краљ Александар склопио је брак са Драгом Машин.
Краљица Наталија прешла је у католичанство 1902. године и није се више враћала у Србију. Године 1903. убијен је њен син краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин, а на чело Србије ступила је династија Карађорђевић.
Током Првог светског рата краљица Наталија помагала је српском народу. По завршетку рата живела је у Паризу у једном женском манастиру. Некадашња српска краљица у Паризу живела је повучено и у оскудици, о чему је писала светска штампа. Умрла је 1941. године у Паризу у великом сиромаштву.
Књига „Ружа и трње” чији је аутор краљица Наталија, покушај је да се обухвате најзначајнији писани трагови који су остали после ове српске краљице, као значајна и често драматична сведочанства о једној славној епохи стварања модерне српске државе.
Извор: Недељник
