Повежи се
На врх

Златибор – место где је краљ одмарао

Здравствени туризам на Златибору своје прве кораке направио је у другој половини 20. века, у још увек зачауреној сеоској средини. Та планина, обавијена сиромаштвом, била је место за одмор једног краља, српке елите, сваког путника у пролазу, а данас је једно од најпознатијих одмаралишта региона.

Век и неколико деценија прошло је од настанка првих туристичких објеката и од доласка првих посетилаца, ради одмора и здравља, тада још не помишљајући на провод и забаве, којима данас Златибор обилује. Сазнања о њима воде нас у далеку прошлост.

Време романтике, чувеног златиборског шарма и исконског мира, прво су осетили турски бегови и беговице у чардацима на „Водицама“, „Белим водама“… Касније су на Златибор долазили ужички марвени трговци са женама и децом, да се почетком лета одморе у чобанским колибама на „Честама“, „Палисаду“, „Јељу“… Убрзо долазе и  угледни госпари са жирадо шеширима и фраковима, у друштву дама у задњим моделима париске моде, да лета проводе у модерном хотелу на „Обудовици“.

У августу 1893. године краљ Александар Обреновић је дошао на извор „Кулашевац“, да упозна најлепше пределе ужичког округа. Задивљен природом, лековитошћу предела и популарношћу планине на коју је сваке године било све више посетилаца, владар је већ следеће године личним средствима изградио предивну чесму. Од тада је и краљ често одмарао на златиборским обронцима, како је забележено да је рекао – „у овим лепотама и са дивним људима“. Мештани су причали како људи који траже помоћ својим болесним плућима и даље лутају суватима и пропланцима, али обавезно застану поред краљеве чесме хладне воде, да се одморе и поједу оно мало хране што су понели од куће, па наставе пут.

Исте године је у „Рибници“, у пастирској колиби, боравио и бивши председник „Народне скупштине“ Алекса Поповић, због лечења плућа оболелог сина. Захвалан на опоравку сина, и он је оставио „печат“ на Златибору – испод „Торника“ саградио је колибу. Тада све почиње.  Поповић је позивао пријатеље на окрепљење здравља и инвестирање у развој „Рибнице“, те она постаје прва српска ваздушна бања. Ужичка интелектуална елита и представници буржоазије, створили су једно романтично насеље – Колиба – које неодољиво подсећа на планински катун.

Београдска штампа је објављивала разгледнице овог летовалишта, а читав серијал је посветила краљевој чесми на „Обудовици”. И познати српски песник Јован Дучић је написао: „Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво мјесто. Ко није јео на „Палисаду“ код Милојке Јевремовић млад кајмак са карлице и мед, тај није јео храну што болнога диже са постеље и мртва оживљава“.

Туризам на Златибору у међуратном периоду, након завршетка модерног пута Ужице – „Краљева вода“ доживљава процват. На „Краљевој води“ и „Палисаду“ изграђене су се бројне прелепе виле, ресторани и кафане. О првом модерном хотелу пише београдски лист „Време“: „Ту далеко од велеградске вреве, на висини од око хиљаду метара, у малом али укусно удешеном хотелу, који носи звучан назив „Краљева вода“ срећу се познаници из Београда, Загреба и Сплита, људи који су се виђали у салонима наших отмених клубова или на нашим реномираним плажама“.

Други светски рат је нанео несагледиве штете свим насељима. Виле на „Краљевој води“ Немци су оштетили стрељајући тешке рањенике, Бугари су ишарали „Палисад“ рововима и бункерима и спалили дечје одмаралиште на „Оку“, а прве поратне године комунистичка власт 40 лучевих павиљона у „Рибници“ претварила је у овчарнике, тврдећи да је туризам привилегија буржоазије. Кумунисти су Златибор “претворили“ у државну имовину, а све објекте у  дечја, студентска и синдикална одмаралишта, док је угоститељско предузеће пружало услуге носиоцима „Партизанске споменице“, ратним инвалидима, корисницима социјалних примања. У марту и априлу 1963. године у угоститељско предузеће није дошао ни један гост. Тако се угушила туристичка посета.

Деценијама касније,  са различитим садржајима,  из колиба и кућерака, са успонима и падовима, стигло се до хотела са пет звездица, до апартмана и резиденција, од рзавских вирова до олимпијских базена, од пољанчета до модерних стадиона и спортских хала, „мамили“су се гости, те је Златибор поново омиљено одмаралиште. Краљева чесма је поново омиљено место за окрепљење пролазника.

Извор: „Данас“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја