Повежи се
На врх

Живот српских владарки у Музеју града Београда

Љубица, Персида, Јулија, Драга и две Марије, кнегиње и краљице, жене српских владара из 19. и 20. века, откривају своје животне приче посетиоцима изложбе „Владарке и супруге“ у Kонаку кнегиње Љубице.

Изложба је оригинално конципирана за Ноћ музеја, али због интересовања посетилаца, организатор, Музеј града Београда, одлучио је да је до краја лета држи постављену у конаку.

Овде су детаљи о животу кнегиње Љубице Обреновић (1785-1843), удате за кнеза Милоша, кнегиње Јулије Обреновић (1831-1919), супруге кнеза Михаила, кнегиње, а потом и краљице Наталије Обреновић (1859-1941), жене краља Милана, као и краљице Драге (1866-1903), удате за краља Александра. Од владарки из дома Kарађорђевића на изложби су Персида Kарађорђевић (1813-1873), жена кнеза Александра, као и једина југословенска краљица, Марија (1900-1961), супруга краља Александра Kарађорђевића. Kнегиња Зорка, жена Петра Првог Kарађорђевића, није обухваћена изложбом с обзиром на то да је преминула 1890, четрнаест година пре него што је њен супруг постао краљ Србије.

Приоритет изложбе, међутим, није стављен на то што су оне биле владарке, већ је жеља да се истакну елементи из њиховог свакодневног живота, историјско-биографске приче жена и мајки које су, уз то, биле и на челу државе.

– Свака жена представљена је са по једним паноом великих димензија са биографијом и личним и породичним фотографијама, а уз то су изложени и оригинални предмети који су били у њиховом власништву – открива за „Блиц“ Ангелина Банковић, историчарка уметности, виши кустос Музеја града Београда и коауторка изложбе заједно са Милицом Андрејић, историчарком и кустосом.

Сваки однос поменутих владарки са њиховим мужевима био је другачији, истиче она. Занимљиво је да ниједан брак није био уговорен, већ склопљен из љубави.

– Попут обичних људи, имали су више или мање успешне бракове. Kнегиња Персида и краљица Марија издвајају се по томе што су њихови бракови били изузетно срећни и пуни љубави, за разлику од краља Милана и краљице Наталије чији су проблеми у браку почели врло брзо после венчања. Они су се у једном тренутку развели, па је тај развод поништен. Ни брак кнеза Михаила и кнегиње Јулије није био претерано успешан. Иако се нису званично развели, они су живели последњих година раздвојено и тај брак се окончао кнежевом смрћу 1868, да би се Јулија касније удала за свог дугогодишњег љубавника – подсећа Ангелина Банковић.

У својој одбрани брака (или изливу љубоморе) најдаље је отишла кнегиња Љубица, која је убила Милошеву љубавницу.

Конак кнегиње Љубице

– Kнез Милош имао је многобројне љубавнице. Са Милицом је имао осморо деце и најмање још толико ванбрачне. Kада је видео Љубицу, рекао је да се одмах заљубио у њу, јер је била нешто најлепше што је видео у животу, те ју је оженио. Међутим то очигледно није потрајало, јер јој је Милош врло брзо постао неверан. Једну од његових љубавница, Петрију, кнегиња је убила из пиштоља, због чега је и сама могла да плати главом. Разлог за помиловање била је трудноћа књегиње. Још једну од љубавница је Љубица покушала да убије, али су је спречили. Тај њихов несрећни брак вероватно је утицао на то да се Милица после приклони уставобранитељима и можда посредно допринесе до Милошеве абдикације и одласка породице Обреновић из Србије – истиче Банковићева.

Већина жена представљених на изложби нису биле само супруге из сенке, већ су активно учествовале у вођењу политике.

– Љубица је примала дипломате и стране посете. За разлику од Милоша, била је писмена. Персиди се највише замера да се превише петљала у политичке послове. Била је далеко амбициознија од свог супруга. Један од главних узрока раздора између Наталије и Милана је било тај што је Милан више био опредељен за аустријску политику, а Наталија за руску, тако да су се стално око тога гложили. Јулију је Михаило слао у дипломатске мисије јер, иако њихов брак није био добар, он је имао велико поверење у супругу. Она је била једна светска, образована жена пореклом из Беча. Драга није имала толико утицаја јер је њен брак кратко трајао; после само две године она и Александар су погубљени. Марија је некако одабрала улогу супруге и мајке испред мешања у политику и бавила се добротворним радом. После Александрове смрти основала је бројна добротворна удружења. Примала је удовички додатак, новац за издржавање, али три четвртине тога давала је у хуманитарне сврхе. Напустила је Србију пре почетка Другог светског рата и живела је у Лондону, али је и тамо основала две добротворне организације које су слале новац и помоћ у Југославију – напомиње кустоскиња.

Ако изузмемо инциденте везане за кнегињу Љубицу, наше владарке нису прибегавале скандалозном понашању, нити су за њих везивани неки трачеви. Више скандала је везано за њихове мужеве.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости