Повежи се
На врх

Зграда у којој је проглашена Краљевина СХС

Здање које се налази на Теразијама број 34 познато је као Крсмановићева палата или кућа, иако њен први власник није био ниједан члан породице Крсмановић.

Ова зграда подигнута је заправо као породична кућа београдског трговца Јоце М. Марковића 1885. године, а пројектовао ју је у стилу академизма архитекта Јован Илкић, тада млади службеник у Министарству грађевина. Иначе, Илкић је пројектовао још неколико велелепних грађевина у самом центру града, а међу значајнијим су Народна скупштина, хотел „Москва“ и Официрски дом у Краља Милана (СКЦ).

Три године након изградње кућа је, као одбитак од дугорочног дуга крагујевачке компаније „Марко О. Марковић“, уступљена познатом трговцу, извознику шљива и увознику соли Алекси Крсмановићу. Он је живео у њој све до своје смрти 1914. године, а зграду, као и читаво имање, завештао је српском народу, односно поклонио ју је држави као задужбину. Уз одобрење краља Александра задужбина је и званично основана 1924. са циљем да се од њеног прихода подижу домови за сирочад по целој земљи, с обзиром на то да овај трговац и његова жена нису имали деце.

Ово здање у центру града описано је једном као „мали дворац необарока и један од најлепших споменика ове врсте у Србији“. У том „дворцу“ 1. децембра 1918. свечано је проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу Краљевину СХС. Том приликом овде се уселио регент, касније краљ, Александар И Карађорђевић и ту му је било седиште наредне четири године. Наиме, градски дворови тада били су оштећени у Првом светском рату и нису могли да се користе, па је за време њихове поправке за ту намену служила кућа Алексе Крсмановића. Након његовог исељења до данас, зграда је променила неколико намена.

У годинама после тога просторије у овом здању користили су Аутоклуб, предузеће за приказивање филмова Клериџес, а у сутерену Махмуд Сафикјурдли држао је радионицу и продавницу персијских, смиренских и кавкаских тепиха. Од 1934. па до Другог светског рата овде је био смештен и Савез сокола Краљевине Југославије. За време окупације, међутим, објекат је служио као луксузна кантина особља немачке управе града, да би потом био национализован и у њега смештен Омладински дом Првог рејона Београда. Ипак, након рата зграда је била највише позната по томе што се у њој три деценије налазио Протокол Државног секретаријата за иностране послове Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Дипломатски клуб. Управо из тог разлога, ова грађевина је називана и као „Зграда протокола“. Године 1979. Протокол је исељен са овог места.

Кућа Крсмановића проглашена је за споменик културе и највећа обнова, адаптација и рестаурација на њој извршена је 1987. Тада је сутерен уређен за Клуб привредника, поткровље за банку, док је приземље намењено сталној поставци изложбе. Данас се у њој налазе и седишта извесних компанија.

извор: Данас/фото: БЦ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја