Повежи се
На врх

Време када су краља Петра и кнеза Александра назвали „звеканима“

Кад је, 3. јануара 1859, кнез Александар Карађорђевић с породицом прешао из Београда у Земун, на аустријску страну, затворио је за собом најважнију страницу свог живота. Али на тој страници исписана је само четвртина његовог живота. Три четвртине свога века морао је, ипак, да проведе као изгнаник, ван Србије.

Средином 1859. кнез Александар је купио кућу у Пешти, и ту су се Карађорђевићи за дуже време сместили. Исте године купио је имања у Боксегу (Угарска) и Херештију (Румунија), а у Темишвару (тадашња Угарска) купио је још једну, веома лепу кућу.

CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=169567

Кнез Александар Карађорђевић

Нову, трагичну прекретницу у односима двеју династија донела је смрт кнеза Михаила 10. јуна 1868. Убрзо је сумња, као на организатора, пала на кнеза Александра, али и на браћу и рођаке кнегиње Персиде у Србији, који су одмах позатварани. Угарске власти су ухапсиле кнеза Александра. Судски процес убицама кнеза Михаила (Павлу, Кости и Ђорђу Радовановићу, Лазару Марићу и Станоју Рогићу), али и свима осумњиченим, вођен је истовремено и у Београду и у Пешти.

Један од атентатора изјавио је на суду да Карађорђевићи немају везе са убиством кнеза Михаила, јер „и отац Александар и син му Пера велики су звекани, и ниједан нису за владу…“.

Већ 14. јула донета је одлука да се имовина Александра Карађорђевића у Србији конфискује. Вредност његових имања није била безначајна, ни у Србији – ни у Угарској и Румунији. У Румунији и Угарској имања нису одузета, што је било велико олакшање за целу породицу, јер им је омогућило да се и даље служе финансијским средствима од прихода са тих имања.

Кнез Александар је оптужен да је био духовни подстрекач и да је обезбедио новац и оружје за атентаторе. Осим кнеза Александра, угарска влада је ухапсила и Павла Трифковића, његовог секретара, и Филипа Станковића. Истовремено, они су у Београду осуђени на 20 година робије у одсуству. Кнез Александар је провео годину дана у пештанском затвору, а цео судски процес трајао је три године.

Јануара 1871. Александар Карађорђевић је осуђен на осам година затвора, а Станковић и Трифковић на по четири. У јуну исте године врховни суд у Пешти их је сву тројицу ослободио због недостатка доказа.

извор: Недељник/Извод из књиге „Александар Карађорђевић, кнез у сенци историје“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи