Повежи се
На врх

Власт у краљевини се није мешала у писање медија

Прве дневне новине на српском језику о актуелним догађајима у земљи штампане су у Бечу 1. августа 1813. године (по новом календару – петак 13. август).

Први број је објављен с дозволом аустријског цара. Основали су их и уређивали Димитрије Давидовић, први професионални српски новинар и писац Сретењског устава, политичар и дипломата, и Димитрије Фрушић, студент медицине, угледни лекар.

Под насловом „Из Сербије“ преносили су вести о дешавањима из тадашње отаџбине, а власт се није мешала у натписе. Али, у новинским ступцим није било опозиционих садржаја. Прве три године у Бечу лист је излазио сваког дана осим суботе и празницима, а затим средом и суботом. Продавао се претплатом, у тиражу од 800 примерака, и имао је 300 претплатника, од којих је један Црногорац – Петар први Петровић Његош. Упркос све бољем садржају и Давидовићевим апелима за „родољубиву потпору свих добрих Срба“, читаност је нагло опадала, те су 1822. године престале да излазе.

Димитрије Давидовић се вратио у Србију, постао секретар књаза Милоша Обреновића, и успео да у јануару 1834. године у Крагујевцу обнови своје гласило „Новине србске“. Почетни тираж је био 600 примерака. Давидовић је увео модерни концепт: анализу и коментаре онога што се у Србији и око ње догађало, вести с берзе, приповетке, анегдоте, речник страних речи… Следеће године „Новине србске“ штампају се у Београду и убрзо добијају новог уредника – Димитрија Исаиловића. Са променом правописа, 1868. године штапају се под називом „Српске новине“ и преносе само званичне вести, законе, акте и указе из унутрашње политике и најважније, и „пробране“ вести из Европе и света.

За време Првог светског рата, од 1916. до 1918. године, „Српске новине“ су објављиване на Крфу, где су се тада налазили краљевска влада и парламент. Саджај се базирао на информацијама о ратним дешавањима из иностраних новина (савезничких и немачких). Први пут се појављује и месечни додатак „Забавник“, који је преносио забавне и вести из кулутуре и уметности.

Ове дневне новине су 1919. године постале „Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“. 1945. године излази из штампе први број „Службених новина Краљевине Југославије“, које комунисти укидају.

„Народна воља“ је лист који је излазио од 6. новембра до 8. децембра 1918. године за време постојања Државе Словенаца, Хрвата и Срба и преносио је само вести о ослобађању државе од Аустроугара.

„Гласник“ су новине које су излазиле по потреби извештавања јавности о најважнијим политичким дешавањима до средине 1919. године. У другој полови те године до краја 1920, штампа се недељно. После 1920. године излазио је само у време избора, уз форсирање радикалних ставова.

„Нови живот“ – новине које су издавали бањалучки Хрвати током 1919. године, па све до јула 1920, већином су пратиле присталице предратне Хрватске народне заједнице (ХНЗ), није био нарочито читан, те је изашло свега 56 бројева. Лист је излазио једном недељно.

„Отаџбина“- недељник за политику, просвету и привреду, излазио у периоду од 1923. године до 1925. године и био је гласило Демократске странке и свих каснијих присталица те политичке опције.

„Врбаске новине“ су лист који је излазио у периоду од 1928. године до слома Краљевине Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, 1941. године. Те новине су биле службени лист, у почетку Врбаске области, а касније Врбаске Бановине.

Најчитаније дневне новине у Краљевини Србији биле су „Време“ од децембра 1921. године до априла 1941. године, штампане у Београду. „Време” је имало и додатке „Дечје Време”, „Женски свет”, „Време-Недеља”, „Време-Четвртак” и „Време од недеље до недеље”. Био је то дворски и радикално-режимски лист. До 1945. године појавиле су се и дневне новине „Правда“, „Политика“, „Слобода“…

У Уставу Краљевине Србије из 1903.године, који је донео Краљ Петар први Карађорђевић пише:

„Штампа је слободна. Не може се установити ни цензура ни каква друга превентивна мера која спречава излазак, продају или раступање списа и новина. Штампа не може никада бити подвргнута административним опоменама.“

У Краљевини је свака опција имала своје новине, али није било политичких напада на неистомишљенике. Није било „црне хронике“,“жуте штампе“ и тексотва о приватним животима јавних личности.  Да ли се може сматрати да су медији имали слободу штампе?

Извор: лист „Време“, Wikipedia, архив Народне библиотеке Србије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја