Повежи се
На врх

,,Виноград тражи слугу, а вино господара“

Винарија породице Карађорђевић, једна је од најстаријих на нашим просторима. Основао ју је краљ Александар Карађорђевић 1931. године, по узору на савремене винарије Балкана. Након дуже паузе, од 2007. године успешно је наставила са радом и производњом вина, искључиво из својих приватних засада.

На менију краљевске винарије налазе се Sauvignon blanc, Pinot blanc, Chardonnay, a od crvenih Suveren (Cabernet sauvignon). У оквиру винарије налази се и стална музејска поставка и уникатна  винотека, којом је Краљева винарија Опленцу дала препознатљив печат.

Историја нема цену

Јединствена колекција вина на Балкану, стара више од осам деценија, чува се на 12 метара дубине и садржи 280 флаша вина из доба када су српски краљеви у Тополи гајили лозу и производили вино, а данас би на аукцијама могла да достигне милионску суму. Најстарије је „жилавка“ из 1931. године, а најмлађе вино је старо 55 година. Верује се да су неке од ових примерака лично архивирали српски краљеви. Флаширана су у стаклене боце у три величине, са утиснутим краљевским грбом. Боце су дизајниране у Италији и Чешкој, а етикете су ручно израђене.

Иако изрека гласи да све има своју цену, вина нису на продају због аманета краља Александра, који је у дворским књигама истакао да их завештава историји.

Вина из тог доба имала су пробрану клијентелу. Дегустирали су их Свети синод, фабриканти, виђенији ресторани и хотели попут „Бристола“ и „Мажестике“, који су имали првенство у испоруци. Преко југословенских посланстава, боце са Опленца стигле су у Брисел, Букурешт, Берлин… Sauvignon и Suveren су на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду проглашени за шампионе у категорији белих и црвених вина, а на Беовајн фесту, на Сајму вина у Београду, проглашена су за најбоља вина од стотине узоркованих вина.

„Који не зна да треба рујно винца пити, није човек већ је изрод, тог ће земља клети.“

Предео око Тополе и Опленца од давнина је познат по узгајању квалитетне винове лозе и врхунских вина. Погодна континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена, допринела је томе да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Стари Римљани су суседном селу у продужетку Опленца, насељу Винча, наденули име Vincea по квалитетном вину, које је добијано од  укусног и мирисног грожђа са тог поднебља. Први записи о виноградарству овог подручја потичу из 1432. године у путопису Бертрандона де ла Брокијера, путописца и чиновника на двору Филипа III Доброг. Грожђе и вино и данас представљају симбол ове области. Стога, овај крај с поносом краси титула престонице српских чокота.

Још од времена кнеза Александра, установљена је Опленачка берба, богата светковина у част грожђа, која се и данас традиционално слави у октобру у виду тродневног сабора народног стваралаштва. У оквиру свог познатог иметка у Тополи, још је Карађорђе на падинама Опленца засновао плодоносне винограде. Стари документи из времена устаничке Србије сведоче да су виногради у атарима Тополе тако добро рађали, да није било места за складиштење обиља обраног грожђа и произведеног вина. Процват опленачког виногорја отпочиње доласком Краља Петра I у ове крајеве. Пресудну улогу у напретку и озбиљном развоју винарства и виноградарства овог краја, представљало је оснивање Винчанчке виноградарске задруге 1903. године, која је окупила виноградаре из Винче, Брезовице, Липовца, Тополе и Бање. Тада је у Тополи и околини било око 1.500 хектара винограда. Задруга се упорним радом и за ондашње прилике, огромним достигнућима, вртоглаво брзо наметнула као лидер виноградарског задругарства на Балкану. Многе истакнуте личности винске културе, биле су гости задруге и држале су честе едукативне курсеве из области виноградарства и винарства, што је убрзо дало врхунске резултате у производњи вина. Задругари су под надзором технолога, углавном из Француске, почели да производе вино, коњак, па  и шампањац.

Паралелно са радовима на изградњи музеја, Краљ Петар је иза цркве дао да се сазида мали подрум, где је све до почетка Првог светског рата прерађивано грожђе. Из тог првог Краљевог подрума сачувана је до данас огромна стара бачва од близу 4.000 литара, коју је 1909. године Петар Јоксић, унук Карађорђевог буљубаше, поклонио Краљу Петру I.  На њој је изрезбарен стих „Који не зна да треба рујно винца пити, није човек већ је изрод, тог ће земља клети.“

Тријумф Краљеве винарије

Временом су настала позната вина Тријумф, Опленка, Жилавка и Розе. Краљевски виноград је постао расадник квалитетних сорти које су потраживала огледна добра, пољопривредне школе и домаћинства. Вина из краљевских винограда су се служила приликом званичних посета европских владара, али су нашла и свој пут до трпезе страних дворова. Престолонаследник Александар са великом задовољством примио је вест, да су вина Краљевске винарије са Опленца освојила две златне медаље на 7. Међународном сајму вина „Беовајн фер“ у Београду.

Н.Е.
фотографије: www.oplenac.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Краљевски весник

  • Сјај Српске круне у царском Бечу

    Србија је имала бар пет династија које су владале земљом од досељења на простор данашњег Балкана. Свака од тих династија имала...

    Портал Краљевина28.05.2018.
  • Хиљаде евра за једну монету

    На сусретима нумизматичара се могу видети вредни и ретки примерци новца и ордења, за које колекционари дају читаво богатство.

    Портал Краљевина20.04.2018.
  • Отворена туристичка сезона у Дворском комплексу

    Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина отворили су туристичку сезону 2018. и позвали све заинтересоване да у периоду од...

    Портал Краљевина19.04.2018.
  • Како је дете из Приштине збунило српског принца

    Томислав Карађорђевић је био први из краљевске породице Карађорђевића који се после комунистичког укидања монархије  трајно вратио у Србију. Настанио се...

    Портал Краљевина06.03.2018.
  • Несвакидашње занимљивости о српској краљевској породици

    Карађорђевићи представљају неисцрпну тему, како због свог историјског значаја, тако и због чињенице да су у Србији постојани након двесто година...

    Портал Краљевина06.03.2018.
  • Реституција, или бајка (хајка) без краја (краља)

    У етапама, али никад свеобухватно и успешно, програм реституције у Србији није реализован до краја, упркос бројним обећањима разних влада у...

    Портал Краљевина05.02.2018.
  • Александар Карађорђевић: Никада нисам одбио титулу краља

    Српски Престолонаследник Александар Карађорђевић дао је протеклих дана ексклузивни интервју са сајт „Ројал сентрал“ (royalcentral.co.uk), у ком је говорио о свом...

    Портал Краљевина29.12.2017.
  • Краљ на врху Триглава

    Током децембра, Бели двор у Београду је био поприште изложбе фотографија „Краљ Петар II у Словеначким Алпима“. Поставка обухвата фотографије Краља Петра...

    Портал Краљевина27.12.2017.
  • Повеља Принцези Катарини

    Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина добитница је Повеље посебне захвалности за допринос у раду и остваривању циљева и задатака Школе за...

    Портал Краљевина24.12.2017.