Повежи се
На врх

Веза краља и човека из народа запечаћена крвљу

Хуманост и пожртвованост скромног човека из народа, спасила је и продужила животни век  једном од великана наше историје, краљу Александру Карађорђевићу. Велики гест ,,малог“ човека, у великој мери је одредио будуће токове краљевске Србије. Интересантна прича о истинитом догађају, враћа нас у заборављени свет  у ком је највећа вредност била частан живот. Многе битке српског краља не би биле добијене, да није изашао као победник из највеће – битке за живот. У томе му је несебично помогао храбри кириџија из околине Жиче.

Милорад Јоксимовић из села Крушевице код Жиче, Пиливика – како су га звали мештани, иза своје скромности обичног кириџије крио је херојски подвиг из Првог светског рата. Милорад је крајем 1915. године, приликом повлачења српске војске преко Албаније, дао крв престолонаследнику Александру Карађорђевићу, директно из руке у руку, јер је принц хитно морао да буде оперисан у импровизаној пољској болници. Приликом посете краља Александра Карађорђевића манастиру Жича 1933. године, дошло је до једног, за многе тада изненађујућег сусрета.

– Пиливикин живот променио се 1933, када је краљ Александар посетио Жичу. У разговору са појединим људима из тог краја, краљ  је захтевао да му доведу Милорада Јоксимовића. Општи метеж је настао међу присутнима, јер нису могли да верују да краљ Александар тражи њиховог Пиливику. Када су га довели, онако прљавог од посла и потпуно тихог, пришао је краљу, поздравио га, а Александар га је изљубио – прича за „Блиц“ Предраг Радовановић из Краљева, кустос Музеја науке и технике одељења Бањског лечења у Врњачкој Бањи.

Краљ Александар и Милорад су се одмах сликали испред Црквице Петра и Павла у порти манастира Жича и разговарали као да се одувек познају. Краљ га је упитао да ли му нешто треба, а Милорад му је онако стидљиво открио да би волео да има једно мало парче земље на којој би могао да има своју гостионицу. Краљ је по кратком поступку услишио његову жељу и наредио да му се поклони плац поред манастира и направи кућа, која и данас постоји, али зарасла у коров и са таблом гостионице Милорада Јоксимовића Пиливике.

– Како нико није знао за природу познанства краља Александра и Милорада, људи су тражили да им се исприча. Када се српска војска повлачила преко Албаније, крајем 1915. или почетком 1916. године, негде у близини Драча или Скадра, једну ноћ су позвали Милорада, који је био војник, да хитно дође у команду. Проверили су да ли може да буде давалац крви и лекари су из његове вене директно упумпали крв у вену принца Александра, који је лежао оперисан због проблема са цревима. Пиливикина крв убризгана  у тело престолонаследника, спасила му је живот – прича Радовановић.

Не постоје прецизни подаци о томе када је Милорад Јоксимовић умро, али претпоставља се да се то догодило негде око 1955. Познато је да је имао сина Жарка. Пиливики су после Другог светског рата одузели гостиону коју му је Краљ Александар поклонио и претворили је у део Задружног дома.

Извор: Блиц

1 коментар

  1. Peđa Jeftić

    09.05.2019. at 17:59

    Pored sina Žarka, Milorad Joksimovića je imao i dve kćerke, Sibinku i Leposavu. Svo troje su imali svoju decu koji takođe imaju potomstvo.

    Peđa Jeftić
    unuk Leposave Šumarac rođ. Joksimović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја