Повежи се
На врх

Vare, legiones redde mea! (Варе, врати ми моје легије!)

Једна од најпознатијих битака свих времена која у потпуности приказује „победу Давида над Голијатом“.

Како је једно племе, којем није никада давано много шансе, успело да победи империју од које су сви дрхтали. Ово је битка у Теутобуршкој шуми.

Варвар против просвећеног

Сукобљене стране били су Римљани и Германи. Владар Рима, цар Октавијан Август, био је на врхунцу своје владавине и успео је да освоји скоро цео познати свет. Свака империја падала је под налетом римских легионара. Кампању ширења ка истоку је успешно завршио, а сада је требало окренути се ка западу. Тамо их је чекало изненађење. Били су то Германи, народ о ком се није знало ништа. Тек ће Тацит, почетком 2. века, написати своју чувену „Германију“ у којој ће описати храброст овог ратоборног племена. На челу германских племена био је Арминије, латинизовани герман. Германско име му је било Ирмин, што значи храброст. Он је служио  у римској војсци, али се непосредно пре битке вратио у Германију. Римску војску предводио је Публије Квинтилије Вар, некадашњи сенатор и један од најбољих војсковођа свог доба.

Убијени својим оружјем

Октавијан није ништа препуштао случају, у поход је послао три најјаче легије, 17., 18. и 19. Ове легије чиниле су осмину укупне римске војске, што је негде око 100 хиљада војника. Германи су имали тек нешто више од десет хиљада војника. Са сигурношћу никада не можемо знати тачан број војника, већ само из Тацитових извора. Амбиција Рима је била освајање територије некадашње Велике Германије (Magna Germania) и да границу повуку на линији Елба-Дунав. До битке је дошло негде између градова Оснабрик и Билефелд, у данашњој покрајини Вестфалија.  Арминије је намерно послао свог гласника да „игра улогу Јуде“ и римској војсци пренесе информацију о сукобу унутар германских племена, која није била истинита. Тада је Вар одлучио да крене ка завађеним племенима и ставља их једно по једно на страну Рима. Напустио је територију која је била под контролом легија и закорачио у непознату шуму. Арминије је добро познавао тактику римских легија и знао је како ће продирати кроз територију. На руку германским војницима ишле су и временске прилике, падала је јака киша приликом које легионари нису могли добро да делују. Германска војска нападала је са бокова на неспремне римљане и победила их. Вар је извршио самоубиство када је видео да је остао без војске, како не би морао да иде пред цара осрамоћен. Укупни губици Римљана били су више од 20 хиљада са више од 50 хиљада рањених. Германи су изгубили до 1.000 војника. Ниједна легија се није вратила у земљу. Када је цар Октавијан Август чуо за овај пораз доживео је нервни слом. Данима је ударао главом о зид и запомагао: „Варе, врати ми моје легије!“.

Овај рат представљао је крај освајања Октавијана Августа, и разбијен је мит о његовој непобедивости. Легије које су остале на бојном пољу никада нису опет оформљене. Легенда о Теутобуршкој шуми је имала утицаја и у каснијем периоду. Приликом уједињења Немачке, 1871. године, коришћена је као идеал јединства Немаца и колективном успеху.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја