Повежи се
На врх

Уметност по мери краљева

Док модерни републиканци широм света негирају макар и помисао да монархија може донети било какво добро, историја човечанства то вишеструко демантује. Једно од многих поља друштвеног живота на који је монархија имала позитиван утицај је уметност.

Већ вековима су монарси ти који око себе окупљају врсне и познате уметнике, али и непознате почетнике чији таленат препознају. Велики део Да Винчијеве заоставштине вероватно не би било сачувано да није било Француског краља Франсоа, који му је пружио уточиште када више нико то није хтео. Најзначајнија дела Моцарт је компоновао на двору хабсбуршког цара Јосифа (син Марије Терезије). Захваљујући модернизацији руског друштва које је започео и спровео Петар Велики, уметници ове велике земље су могли да цивилизацији у наслеђе оставе веома значајна дела.

Не треба увек ићи у свет и тражити примере јер и историја српске државе говори у прилог томе. Родоначелник куће Немањића, Велики жупан Стефан, у аманет нама оставио је манастир Студеницу који спада у сам врх светске средњевековне архитектуре.  Још један Немањић, Стефан Владислав, један од краљева о коме се много не зна у јавности, оставио је иза себе манастирски комплекс Милешеву. Управо у том манастиру је насликана и фреска „Мироносице на гробу христовом“, чији детаљ – бели Анђео, деценијама одушевљава стручњаке, али и све нас који одемо да је погледамо.

Један од највећих задужбинара био је краљ Милутин, који је на територији државе којом је управљао подржавао веште занатлије и живописце, па је за собом оставио чак 40 цркава – задужбина, а једна од њих је Грачаница. Црква манастира Високи Дечани, један од светски ретких примера прожимања западне и источне архитектуре, изграђена је под покровитељством Стефана Немањића, познатијег у народу као Стефан Дечански.

Чак и када су српски владари изгубили моћ какву су имали под Немањићима, они су и даље подржавали уметност. Тако је настала и развила се Моравска школа у архитектури и сликарству, чији су представници манастири Раваница и Каленић.

Од ослобађања Србије од Турака и њеног осамостаљења, владари су се трудили, сходно својим могућностима, да подржавају уметност. Доказ је конак Кнегиње Љубице, један од бисера архитектуре Београда. А велелепне зграде које и дан данас гледамо када пролазимо престоницом, грађене су под будним оком владара из куће Карађорђевића.

Вероватно је највећи љубитељ и заштитиник уметности био кнез Павле Карађоређвић, чија је колекција уметнина била позната и ван Србије. Била је тако значајна да је прерасла у музеј, који је био смештен у зграду новог двора, на Андрићевом венцу, која се сада користи као председништво Србије.

Нажалост, о значају монархије за развој уметности не пише се много. Више се зна о томе ко су били „дворски“ сликари Јосипа Броза, те шта је он чувао у „својој“ уметничкој колекцији.

Р.К.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја