Повежи се
На врх

Темељи Краљевине Србије постављени пре три века

Гранична провинција Аустрије, створена 1718. године, коју је освојио Карло Шести, хабзбуршки цар Светог римског царства немачког народа, војном победом над Турцима и потписивањем Пожаревачког мира, названа је Краљевина Србија.

Краљевина Србија протезала се од Дрине до ушћа Тимока у Дунав и од Београда до Западне Мораве и потрајала је само 20 година, до новог аустро-турског рата и потписивања Београдског мира. Иако је тада ова територија враћена у оквир Османског царства, више ништа није било исто.

– Најважније је што се оснивањем ове краљевине појам Србије враћа у историју. Она је нестала из памћења, кад је српску државу османски административни апарат разделио на Смедеревски санџак, Новопазарски санџак и друге – говори историчар др Радомир Поповић из Историјског института у Београду за „Вечерње Новости“. – Поред административног и политичког појма Србије, тад се обнављају православне цркве и манастири, и ствара се јединствена српска црквена организација са обе стране Саве и Дунава, у којој постоји београдски митрополит у оквиру Карловачке митрополије. Оснивају се и грађанске школе у Београду, Шапцу и још неким местима.

Опустошена територија са које су Срби бежали од рата, поново је била погодно тло за живот нашег народа, те су они почели да се враћају својим огњиштима. Хабзбуршка државна политика у Краљевини Србији, као и у другим пограничним областима империје, била је да се насељеност побољшава довођењем становништва из суседне територије.

– Приликом пописивања становништва 1718, евидентиран је велики број запустелих села. Она су до краја периода аустријске управе обновљена, а број становника се повећао готово дупло – каже др Јелена Илић Мандић из Историјског института. – Подаци о насељавању су фрагментарни, а један од познатијих примера је онај по коме се крагујевачки погранични капетан договорио о преласку 300 породица из Херцеговине.

Територија Краљевине Србије обухватала је 15 цивилних области, дистриката, и 18 капетанија. Капетаније су биле уређене по угледу на постојећа војна крајишта у Хабзбуршкој монархији, где је примењен модел претварања војнокрајишког становништва у слободне људе, ослобођене дажбина и феудалне власти са обавезом вршења војне службе. Овде је била искључиво војна управа српских капетана. Цивилним дистриктима управљали су државни службеници, махом немачког порекла, уз подршку домаћих кнезова и оберкнезова.

Грб Трибалије, односно хабзбуршке Краљевине Србије у Доњем граду Београдске тврђаве. У централном пољу налази се прободена вепрова глава, која ће се касније наћи на грбовима и заставама из Првог српског устанка, фото: Википедија

– Улога ове Краљевине Србије у обнови српске државности је огромна, али још увек слабо позната. Ако се сагледају границе и организација хабзбуршке Краљевине Србије, у њима се види језгро будуће Милошеве Србије – сматра историчар Борисав Челиковић, уредник едиције „Корени“ – Она је спасла од заборава драгоцене демографске податке из аустријског времена, које су Јован Цвијић и његови сарадници сакупили и објавили у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије.

Према његовим речима, у Хабзбуршкој монархији, мултиетнчкој монархији, где је било Срба и пре Велике сеобе, после 1840. године наш народ  добијају привилегије на којима опстаје српски ентитет. Да тога није било, питање је да ли би наш идентитет опстао.

Извор: „Вечерње Новости“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја