Повежи се
На врх

Странци су се дивили српској краљевској војсци

Похвале на рачун српске краљевске војске изнели су припадници многих народа, који су српску дисциплину и умеће ратовања представили у лепом светлу и објективно, неовисно о томе да ли су били на непријатељској страни или савезници.

„Србин је од истог грубог и примитивног штофа као и Бугарин, са исто толико исказане издржљивости, трпељивости и храбрости пред смрћу, али он над Бугарином има једну огромну моралну предност: Србин је, у пуном смислу те речи и изнад свега, цивилизовано биће“, пише један Француз о Србима и српској војсци 1913. године.

Током Првог и Другог балканског рата 1912-1913. године, штампан је у Београду, у Краљевини Србији, једном недељно специјализован часопис посвећен овим сукобима. Лист под називом „Балкански рат у слици и речи“, није излазио од тренутка избијања непријатељства против Османлијског царства, већ  од 20. јануара 1913. године, а штампан је још неколико месеци након окончања борбе против Бугарске, све до 25. децембра. Власник и уредник био је Душан М. Шијачки. Сам часопис данас представља вредно историографско благо јер је донео прегршт слика и текстова са бојишта.

У претпоследњем издању, под редним бројем 39, један од чланака се односи на изјаве страних стручњака о нашој војсци .Његов садржај преносимо у целости и аутентично (у духу ондашњег правописа и реторике):

„Српска војска је, по мом мишљењу, најозбиљнија и најбоља војска на Балкану. Ја могу да говорим о томе са толико више независности и сигурности, зато што сам пратио борбе свих главних балканских сила. Србин је од истог грубог и примитивног штофа као и Бугарин и са исто толико издржљивости у трпљењу и храбрости пред смрћу, али он има огромно морално преимућство над Бугарином: Србин је, у пуном смислу те речи, цивилизовано биће. Он је профињенији, интелигентнији, вештији у маневрисању над својим противником, а ипак уноси исто толико храбрости и бујности. То није Монгол, него Словенин.У организацији српских трупа осећа се више духовно стање.Организација је безмерно брже схваћена. И команда, из истих разлога, изгледа ми показује исту надмоћ.“

Елен де Пененрен

„Српска војска је толико добра, да нема речи којима бих могао изразити своје дивљење према њој. Ја сам испред Флорине видео једну српску дивизију у покрету, а онда сам се уверио у храброст, вештину и издржљивост српског војника. Ја вам не говорим као новинар, већ као резервни официр, јер сам и сам учествовао у прошлом рату.“

Оп. Мелас (Грк)

„Битољска битка је дело српске војске достојно поштовања … Било је тешко савладати отпор непријатеља са јаког, добро припремљеног положаја и изборити се са тешким теренским препрекама. И Турци су се добро тукли. Они нису подлегли само бројној надмоћности, него и бољем вођству и умећу храбре српске војске, која је овде постигла највећи успех у целом балканском рату.“

Oberstlieutenant Immanuel

„У Кумановској бици, која је трајала два дана, војска је продужила са гоњењем непријатеља и била крунисана успехом. У том подухвату учествовало је пет дивизија, три у првом борбеном реду, а две у резерви. Свака дивизија из прве борбене линије имала је по један пук у резерви. Најзад сваки пук је био спреман да у случају потребе, прискочи у помоћ батаљону. То је слика артикулисане војске, распоређене по логици разума, чији командант држи под контролом акције у спровођењу планиране ратне стратегије. Напади нису вршени ноћу, већ дању и то је један од услова који су олакшавали маневрисање, комбинацију разних типова оружја, одлучан напад, коришћење резерви и онемогућили пролазак непријатеља, што је Србима донео зрелу победу и жетву ловорика. Између варварског приступа Бугарске и разумне, сређене тактике Срба, очигледно је да при истој храбрости борба није једнака. Бугари ни у ком случају нису могли победити, они чак нису имали снаге ни за отпор. Њихов пораз био је брз и потпун. То је у осталом само логичка последица доказаних истина.“

Генерал Жерефис (Француз)

Епитете храбрих, цивилизованих и организованих ратника, Срби су добили спрам својих истинских заслуга и захваљујући врхунским командантима. Приче о јунаштву, борбености и пожртвованости наших предака нису мит, већ истина о којој сведоче докази попут ових записа, из којих закључујемо да смо много пре у односу на неке наше суседе, почели да градимо стабилну државу, војску, систем образовања и све оно што данас губи на својим вредностима.

Извор: Телеграф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја