Повежи се
На врх

Шта су Срби читали између два рата?

„Време“ и „Правда“ Краљевине Југославије

У Краљевини Југославији штампа је без цензуре преносила политичке, друштвене, економске и вести из домена забаве и спорта. Слобода мишљења и говора грађана дозвољавана је у свим слојевима друштва. Тако, листови „Правда“ и „Време“ почетком марта 1938. године преносе шта су у Србији мислили о комунизму пре Тита и друге вести.

„Комунистичка пропаганда – превратничка и рушитељска…“

Према извештају из Скупштине Југославије од 3. марта 1938. године, који преноси предратно „Време“, види се да Краљевина Југославија „против комунистичке пропаганде и даље води најсавеснију бригу”. У говору тадашњег министра унутрашњих послова Антона Корошаца, вође Словенске људске странке, наводи се да су комунисти срећни што им многи грађани пружају подршку.

– Иако моментално елан комунистичке пропаганде није највећи, ми ћемо и даље настојати да станемо на пут тих превратничких, рушитељских и деструктивних елемената. Не смемо дозволити да нам се пребацује да нисмо за демократију или да хоћемо диктатуру или фашизам – рекао је министар Корошац пре 80 година, само седам година пре него што је Југославија и званично постала социјалистичка земља. Овај говор је  добио аплауз деснице и тадашњег центра.

Препирка око Срба и Хрвата – гле чуда!

Лист доноси и препирку из Скупштине Југославије о односу Срба и Хрвата. У чланку се наводи да су одборници скупштине рекли да знају да прилике у Хрватској нису најидеалније, али нису ни тако очајне како их појединци представљају. Скупштина Краљевине Југославије је јединствена у ставу, како се писало у новинама, да „створи у Хрватској такву атмосферу, да сваки Хрват и Србин који желе да сарађују у корист народних маса, то и могу.“

Тадашње „Време“ показује како су изгледале тако-зване “беле” и “црне” књиге народа и планова Европе. Текст о „белој“ књизи Краљевине Велике Британије, издваја извештаје о британској војсци и расподели буџета државе. Пише да је та земља марта 1938. године обезбедила највећи буџет до тада за авијацију, те је Министарству одбране Британије додељено 102.720 фунти. Разлог за ту одлуку је повећање броја британских војника у поморству за 25 одсто током последњих пет година. Ступци из „црне“ књиге Русије, пишу о стрељанима и убијенима пре 80 година за време владавине Стаљина. У том тренутку на листи страдалих је било 72 имена.

Паганска венчања у Немачкој

Лист „Правда“ доноси текст о томе како су Немци 1938. године тражили нове митолошке форме за церемоније венчања. Репортер пише како су Немци почели да се венчавају у паганским готским капелама, јер је у међувремену власт дошла у сукоб са црквом. Брачни парови би, након што би у општини закључили венчање, одлазили у паганску цркву, где су партијске вође држале говоре, а другови из партије учествовали у церемонији. Пише се још да је у круговима католичких и протестантских Немаца дошло до побуне, али да је из партије стигао одговор у којем се пагански обичаји поштују, јер “нико не брани Немцима да иду у цркву у коју желе”.

У „Правди“ од  1938. године још пише о сељаку из Винковаца, који се вратио у отаџбину након 20 година, а да у међувремену нико ништа о њему није знао. Испоставило се да му је породица већ увелико подигла споменик у селу у близини Винковаца.

Устоличење патријарха Гаврила

О свечаном устоличењу патријарха српског Гаврила на чело Српске православне цркве објављено је у свим медијима тог времена. На свечаној литургији је, пише „Правда“, присуствовао целокупан државни кор са министрима у Влади Краљевине Југославије и представници околних земаља. „Правда“ описује добар и пријатељски однос између представника Краљевине и цркве.

Лист „Време“ од пре 80 година преноси извештај са свечаног ручка на који је новоизабрани патријарх позвао председника Владе, министре и чланове Сабора. Новинар пише како је целокупна посета била у духу Краљевства и да су сви узвикивали “Живео Краљ!”. Такође су и певали “Многаја љета”. Присутнима се обратио и митрополит сарајевски. Одабир патријарха посебно су подржали представници цркве са Цетиња.

„Време“ од истог дана пише и о индустријском процвату у Краљевини Југославији, јер се вредност рударске и топионичарке производње повећала за чак 60 одсто у том тренутку у односу на период пре три године.

Извори: www.dnevnik.rs, материјал из дигиталне архиве Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Европске краљевине