Повежи се
На врх

Скупштински ресторан: Уместо молитве шницле за посланике

Данашњи ресторан у Скупштини Србије био је предвиђен за верске обреде. Идеја архитекте Јовановића из 1892. није прихваћена. Посебну собу траже посланици муслиманске вероисповести.

Дa је пре више од века прихваћен пројекат архитекте Константина Јовановића о изградњи данашње Скупштине Србије, посланици би се на месту где сада ручају – молили. У плану из 1892. године било је предвиђено да просторије где је сада смештен ресторан буду места за верске обреде трију конфесија – православне, католичке и муслиманске. Ипак, Јовановићеве скице нису добиле подршку, па се и данас, 126 година касније, воде полемике да ли „трибуни“ треба да имају собе за молитве. Данашњи скупштински ресторан смештен је у приземљу зграде, а простор и личи на просторије намењене верницима. Има карактеристичне сводове и више посебних делова, који су можда били замишљени за посланике различитих вера.

Виши саветник у Групи за едукацију и презентацију скупштинске баштине Весна Дујмовић Росић, каже за „Новости“ да је према првобитном пројекту архитекте Јовановића предвиђено да се у доњем делу зграде нађе простор за верске обреде.

– Реч је о пројекту о којем се мало зна и који никада није заживео. Идеја о изградњи парламента Краљевине Србије оживела је после доношења Устава 1901. године према ком је Краљевина Србија добила и сенат, тачније постала дводомна скупштина. Постојећи пројекат није одговарао тада актуелном устројству парламента, па је одлучено да се решење потражи поновним расписивањем конкурса, на којем је прву награду добио Јован Илкић – објашњава Весна Дујмовић Росић.

Тако је изградња парламента почела у време Краљевине Србије, настављена је у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и завршена током Краљевине Југославије. Тек после Другог светског рата 1945. године одлучено је да се у доњи део здања смести ресторан. Ипак, у историјским актима изградње српског парламента, остало је записано да је пројекат Јована Илкића, по којем је зидан законодавни дом, у великом делу заправо копија Јовановићеве идеје.

Да ли је потребна соба за молитву?

Соба за медитацију УН, фото: Пинтерест

Последњих година, поново се полемише да ли у здању на Тргу Николе Пашића, треба издвојити собу за молитву? Простор где ће се, пре скупштинске расправе, најпре помолити, најчешће траже посланици муслиманске вероисповести, и за сада њихови захтеви нису услишени. Иначе, многи светски парламенти имају просторије за молитву или собе за медитацију. Користе их посланици свих вера и често немају обележја ниједне религије.

Таква је, рецимо, соба за медитацију у седишту Уједињених нација у Њујорку, где се, чак, оженио некадашњи генерални секретар Кофи Анан. Свако заседање британског парламента традиционално почиње молитвом. Али, молитва није обавезна, па они који не желе да се помоле, не морају да јој присуствују.  У скупштини Шведске постоји просторија где верници, без обзира на вероисповест, када пожеле, могу да се помоле.

Извор: „Вечерње Новости“
фотографија скупштинског ресторана: Милош Бошковић, Јужне вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости