Повежи се
На врх

Сјај Српске круне у царском Бечу

Србија је имала бар пет династија које су владале земљом од досељења на простор данашњег Балкана. Свака од тих династија имала је своју аутентичну круну, али ретко која је данас сачувана.

Знамо да је сачувана круна краља Петра I, израђена делом од претопљеног Карађорђевог топа и круна краља Стефана Дечанског, која се налази у Цетињском манастиру. Међутим, две круне се налазе у Бечу, које су српски краљеви носили пред народом и Богом.

Круна Иштвана Бочкаја. фото: Династија Немањић

Многи ће се запитати како су Српске круне завршиле у Царском граду, међутим, одговор је веома једноставан. Још од периода Немањића, тј. сукоба браће Вукана и Стефана, Србија је имала савезнике у околним земљама. Сваки владар је у суседству имао савезнике и противнике који су се константно мењали. У овом случају, Вуканов савезник била је Угарска, уз чију помоћ је успео да дође на власт 1202. године.  Од тог тренутка, као гест захвалности, Угарски краљ носи титулу “Rex Serviae” (краљ Србије). У оквиру Угарске, титула краља Србије остаје до распада краљевине 1526. године. Након тога, Угарска круна је потпала под власт Хабзбурга, који су крунисани за „краљеве наследнике Св. Стефана“. У том својству, Хабзбуршки владари били су титуларно краљеви Србије све до 1918. године.

Да се круна налази у Бечу, јавности је постало познато 1935. године из текста др Алексе Ивића. Он спомиње да се чува у дворској ризници у Бечу. Круна је називана Бочкајева круна, по грофу Стефану Бочкају, који ју је добио као дар од Османлија 11. новембра  1605. године. Поклон је добио од османског великог везира Лала Мохамеда и Бочкаји је однео у град Вац. Наредног дана је у данашњем Брашову (Румунија) добио још једну круну.  Та круна из Брашова била је деспотска круна Србије. Она је у руке влашке војске дошла приликом једног сукоба са Османлијама, као и један златни појас, који је исто предат грофу. Данас поуздано знамо да се круна, која је била у Вацу, чува у Бечкој ризници. Деспотска круна се налази у депоу Будимпештанског музеја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја