Повежи се
На врх

„Сицилијанска лепотица“ – Најстарији и најлепши дворац у Европи

Норманска палата у Палерму, најстарији је краљевски дворац у Европи и једно од најпосећенијих историјских места у Италији.

Дворац је саграђен на остацима арабљанске палате, коју је емир Палерма почео да гради у IX веку. Темељи емирове грађевине видљиви су и данас, у подруму Норманске палате. Нормански завичајци су 1072. године покорили читав југ Италије, основали Краљевину Сицилију и одредили Палермо за главни град. Краљ Руђер II од Сицилије одабрао је највишу тачку старог језгра града да сагради резиденцију.

Краљево утврђење је најаутентичнији приказ фузије арапско-норманско-византијских стилова: највећи уметници Блиског истока тог доба међусобно су „увезали“ административне и стамбене делове краљевског двора са аркадама и вртовима. У комплексу палате, краљ је изградио и гласовиту капелу „Палатину“, коју су осликали византијски мајстори.

Годинама касније, на трону краљевине Сицилије смењивали су се хоенштауфенски, анжујски и арагонски краљеви. Сви владари су бирали да им резиденција буде Норманска палата. Ту традицију су прекинули Фридрих II и његов син Конрада IV, који су владали током 12-ог века.

Када су крсташи Арагона почетком 16-ог века припојили Сицилију Краљевини Шпанији, Норманска палата се „враћа“ као центар власти. Наиме, тада је у Шпанији владала унија крунa Арагона и Кастиље, односно краљевски брачни пар Изабела и Фердинанд, који је инсистирао да Норманска палата буде седиште власти. Краљица је реновирала здање, доградила и преуредила непосредну околину. Историчари и савременици тог доба су у својим списама навели да је реновирана Норманска палата „најлепши и најстарији дворац Европе“.

Данас, „Сицилијанска лепотица“, како је називају туристи који долазе у Палермо, једно је од најпосећенијих историјских места у Италији. Живописни мозаици у капели, екстеријер и ентеријер који је у потпуности сачуван, и данас плене својом унутрашњом лепотом. Туристи кажу да тај раскош буди посебну емоцију, која се не може описати речима, већ само доживети.

Извор: Wikimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Европске краљевине