Повежи се
На врх

Речи кнеза Лазара које и данас са поносом цитирамо: Живот човеков вреди онолико колико је спреман да га плати!

Мудре и упечатљиве речи које у филму “Бој на Косову” у режији Здравка Шотре, а по драми Љубомира Симовића, изговара Милош Жутић као кнез Лазар цитирају се већ 29 година.

– Кажи ми Лазаре ко је за бојиште изабрао Косово? Ти или Мурат?
– Ни Мурат ни ја. Косово се само изабрало.
– Види ли се Косово одавде ?
– Не види се, али се зна где је.
– Где?
– Видиш ли оно велико сијање на небу?
– Видим.
– Косово је тачно испод тог сијања.
– Онај мрак!

 

– Србија се за време Цара Душана огледала у водама три мора, да се после Душанове смрти са три мора на три Мораве врате. Од три мора оста нам Помороваље, а Мурат хоће и Поморавље да помори.
/…/ Мислиш да је не знам чиме располажем? Да не знам да нисам цар Стефан Душан Силни? Ми са Мораве бежати немамо куда. Ми друге земље до ове на Морави немамо, а ову коју имамо ваља нам бранити.

– Док твоји сељаци Лазаре, заједно са тобом буду остављали кости по Косову, њихови ће мирно да жању пшеницу.
– Жању да могу да Турцима плате харач. Мирно жању да би могли мирно да гладују. Од таквог се мира морамо бранити. И још нешто, немојте ви да ми причате о сељацима. Није вама ни до сељака ни до Србије. Вама је свеједно да ли ће вам Левач, Браничево, Тамнава или Мачва осванути сутра у Угарској ил’ у Турској. Вама је важно да вам је круна на глави, злато у кеси, а сукно у сандуцима… Шта је истина не доказује се овде него на Косову!
/…/
– Ми смо овде и дошли да разговарамо, вреди ли или не вреди да се боримо.
– Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо него хоћемо ли или нећемо да постојимо. А долазити Мурату под чадар и успут му се клањати његовима коњушарима, берберима, куварима, коњским реповима, а самом Мурату љубити скут и чизму. Да ли и то за тебе значи постојати?

– Бајазит: Кази сад Лазаре ко је победник, ти с главом на пању или ја с круном на глави?
Лазар: Оно ста је за тебе пањ, за мене је праг. А што се победе тиче Бајазите, ми смо се тукли у различитим биткама. Ти си победио у твојој, ја у мојој. Хвала ти господе што си ми допустио да ме на овом прагу озари и огреје вечањ сунчаног дана.

Лазар: Живот човеков вреди онолико колико је спреман да га плати.
Бајазит: Остави ти те варнице и пахуљице и чињеницама погледај у очи. Чињенице без главе, ногу и руку леже у крви по целом Косову.
Лазар: Када упоредим нашу победу и твој пораз.
Бајазит: Пораз, мој?
Лазар: Твој пораз Бајазите је у томе сто не видиш у чему је наша победа.
Бајазит: Победа. Ово победа? Биће да си изгубио много крви па ти се мути. Погледај около себе по Косову. Па зар је ово твоја победа Лазаре? Јесу ли ова трупла по Лабу и Ситници тела победника? Ове одсечене руке и сломљене ноге, јесу ли то руке и ноге победника? А ова глава што с копља гледа на земљи сопствену трупину, да није и то глава победника?
Лазар: Јесте Бајазите. Погледај добро да је упамтиш, не виђа се овакава глава свакога јутра. Ако тај живот вреди заиста колико кажеш, зашто га толико није платио и Бранковић? Вуков не вреди али вреди Обилићев. Приђи Бајазите, погледај како је лепа глава којом се купује царство небеско.
Бајазит: За ту главу којом ти купујеш небо нико ти не би дао ни главицу лука.
Лазар: Ова глава се не полаже у гроб него у темељ.

Преузето са: Опанак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја