Повежи се
На врх

Размажена бунтовна принцеза

Принцеза Маргарет, млађа сестра британске краљице Елизабете, доручковала је вотку, ручала вино. Имала је острво за блудне журке и мењала је мушкарце често. Била је интригантна, заводљива, врцава и једна од ретко лепих Британки са загонетним смешком и упадљиво плавим очима у којима је непрестано „титрао“ пламен страсти. Њена изјава „Нико не одлази из мог друштва, док ја не дам дозволу за то“, сврстала је у ред арогантних размажених аристократкиња.

Принцеза Маргарет, фото: Town and country Magazine

Према истраживању часописа „Жена“ о животу краљевске породице Велике Британије, принцеза Маргрет је била бунтовница, „срамота“ и белег фамилије. Медији су је етикетирали као некога ко је упорно пркосио свему што је пристојно и живео ван свих моралних норми и правила.

Пратиле су је приче о надменој природи, прескупим и раскошним хаљинама, разузданим журкама и неумесним коментарима. Смрт краља Џорџа и крунисање Елизабете, привидно је смирило дивљу Маргарет, која се није одрекла срамних и лоших навика, већ је, по налогу старије сестре, морала да буде дискретнија.

Романса на двору

Први скандал који је „уздрмао“ целу монархију, Маргарет је направила са 22 године – упустила се у романсу са 16 година старијим Питером Таунсендом, некадашњим пословним асистентом њеног оца. Таунсенд је био ожењен, отац двоје деце. Према правилима Англиканске цркве, разведени могу да се венчају једино уз допуштење краљице и оба дома Парламента. Њихова љубав није имала потребно допуштење. Маргарет је морала да избере: брак и одрицање титуле и права на наследство за њу и потомке, или раскид везе. Док је јавност очекивала роматичан расплет, попут романсе Едварда Осмог, који је абдицирао да би се оженио са Волис Симпсон, Маргарет је одабрала новац, раскош и друге мушкарце. – Неподношљива ми је помисао да будем „заробљена“ са средовечним мушкарцем – рекла је тада Маргарет јавно. Тада је краљица Елизабета Друга, поклонила сестри острвце Мистик, у оквиру Карипског мора, где је Маргарет могла да ужива како год је то желела.

Први брак – сматран непримереним

Венчање принцезе Маргарет, фото: Town and country magazine

Маргарет се 1960. године удала за фотографа Ентонија Армстронга-Џоунса, касније лорда Сноудона. Породица и јавност су сматрали брак крајње непримереним, јер младожења нема “плаве крви“, и скандалозним, јер је пре брака са принцезом отворено уживао у дивљем сексу и оргијама са мушкарцима и женама. На њиховом венчању од читавог европског племства једино се појавила данска краљица Ингрид. У браку пуном прељуба са обе стране, рођено је двоје деце – Сара и Дејвид.

Љубав из Шоубизниса

Средином седамдесетих, четрдесетогодишња Маргарет време је проводила у чарима скупих забава и гала догађаја заједно са прослављеним звездама из света шоубизниса на свом „острвцету“. Тада се заљубила у 18 година млађег Родија Левелина. Веза је трајала осам година. Када су 1978. године папарацо фотографи објавили обнажене слике ових љубавника, Маргарет добија развод од Ентонија. Само три године касније Роди је прекинуо љубавну „бајку“, с објашњењем да се заљубио у жену својих година.

Принцеза Маргарет, фото: Town and country Magazine

То није „сломило“ принцезу бунтовницу, те је она наставила са својим љубавним авантурама, пијанствима и журкама. Између осталих, на листу њених љубавника уписали су се и комичар Питер Селерс и проблематични Џон Бидон, који је био осуђиван и јавно је уживао у кокаину.

Да ли је забрана брака била погрешна?

Занимљиво је да је читавог живота, Маргарет била у контакту са првом љубављу, Питером Таузендом.  Наводно, краљица Елизабета је изјавила да се каје, због одлуке да не допусти брак сестре и Питера. Сматала је да је та одлука „натерала“ Маргарет да им свима загорчава живот и континуирано брука краљевску породицу.

Позне Маргаретине године биле су обележене проблемима са здрављем, пре свега јер је тврдоглаво одбијала лекарске савете да остави цигарете. Волела је снајку, Леди Дајану Спенсер, због њене хуманости и истанчаног укуса за моду. Умрла је 2002. године, у 71. години од можданог удара.

Р.М.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Европске краљевине