Повежи се
На врх

ПРИНЦИП: Запретана истина

Поп Милан Билбија, свештеник и кум Гаврила Принципа, заузима значајно место у повести јунака, чији су пуцњи на обали Миљацке уздрмали империју која је тлачила народе Босне и Херцеговине…

За „Краљевину“ пише Гаврило Миле Принцип

28. април 2018. године

— Сто година од упокојења великог српског јунака, Гаврила Принципа. Иако се о њему скоро све зна, ипак се не зна баш све. Сто година многи историчари и квази историчари, упирали су се да напишу (своју или по диктату) верзију судбоносних хитаца, испаљених испред кожарске радње Морица Шилера у Сарајеву граду, на обали мутне Миљацке и Латинске ћуприје.

Пророчке речи попа Билбије

Гаврило Петров Принцип 26 (13) Јул 1894—28 Април 1918, рођен је као друго дијете од родитеља Петра – Пепе и Марије – Нане. рођ. Мићић из Малог Обљаја. Крштен је истог дана и уписан у књигу рођених у црквеној општини Грахова. Наиме, Пепи и Нани су умирала дјеца, а имали су их укупно деветоро. По рођењу сви су умирали некрштени, а то је болело родитеље више од саме смрти. Први који је преживео поморе и рану смрт био је Јово, старији Гаврилов брат. Затим се родио Гаврило 26. 06. 1894 године, а потом Никола којег је 1941. задесила судбина брата Гаврила – као љекара у Чапљини, заклале су га усташе. Када се Гаврило рађао, тога дана радили су се најтежи радови у пољу. Нана је носила навиљке сијена, тешке и преко педесет килограма. Предвече је дошла кући, изморена легла на сламу крај огњишта. Пепо је узјахао коња, не дочекавши да се дијете роди, одјахао преко поља у село Билбије да позове проту Илију Билбију да крсти дијете. Aко му је суђено да умре, да бар умре крштено. Прота Билбија је био један од главних устаника у Црнопоточкој буни, скупа са Војводом Голубом Бабићем и краљем Петром који је водио битке под псеудонимом Петар Мркоњић. Прото је скинуо мантију, узео пушку и борио се са осталим Србима у буни. Сви чланови задруге и породице Принцип били су учесници у Црнопоточкој буни 1875-1878. Пепо тада није нашао кући проту Илију, али је ту затекао  његовог сина Милана, такође, свештеника. Милан је дошао са Пепом у Обљај, комшинице и жене задруге Принцип већ су помогле Нани да се породи. Затекли су је крај огњишта у слами са мушким дјететом испред себе. Поп Милан је одмах обавио Свету тајну крштења. Пошто је на тај дан падао Сабор Светог Архангела Гаврила, поп Милан се обратио оцу Пепи речима – Родио се, ево, на Сабор Архангела Гаврила, такво имe нека и он носи, то је гарант да ће остати жив. Због тих пророчких ријечи попа Милана Билбије, Гаврило Принцип, никад није умро. Ни послије историјског догађаја у Сарајеву. Ништа више није било исто. Ништа сем истине да је дјечак, испод Шевића Кука, отишао у вјечност.

Малољетни дјечак – трн у оку закона

Гаврило Миле Принцип крај гроба попа Милана Билбије

Када је ухапшен Гаврило и када је почело суђење, поп Милан Билбија је службовао у Ливну. У припреми суђења, тражила се крштеница Гаврила Принципа. Знали су добро, одмах послије пуцања да Гаврила треба осудити на смрт. Ипак, како тако, радила је правна држава… али Гаврило је малољетан, поставља се питање како га усмртити. Пошто је у то вријеме пунољетство било у двадесетој години, њему је недостајало мјесец дана. Недостајало је из два разлога. Први – нису га могли осудити на смрт. Адвокат по службеној дужности, Рудолф Цистлер је заузео став правде и права, није одустајао. Касније ће га то коштати главе као и његовог штићеника. Други – У то вријеме сви пунољетни у Босни носили су званичене документе Аустроугарске. Гаврило као малољетан, сем ђачке књижице није имао никакав други документ. У вријеме пуцања био је малољетан. У тих мјесец дана и јесте суштинска разлика између, тираноубиства и атентата.

Гаврило Принцип је био тираноубица, а НЕ атентатор

То је оно битно што историја није писала. Није писала јер је српски народ осуђен на нестанак, управо од јеретика и отпадника српског рода. Самим тим, да је био пунољетан Аустроугарска би напала Србију без објаве рата. 2014. године, на сто година почетка Првог свјетског рата, да су Аустроугари доказали да је Гаврило тада био пунољетан, на ревизији би осудили Србију за почетак рата јер је Гаврило дошао из Србије

пред сам Видовдан 1914. Што је сушта лаж када се зна како је и зашто почео рат. Лео Билински, министар у влади Аустроугарске и главнокомандујући аустријском војском у Босни, генерал Оскар фон Поћорек, мјесец дана прије Гавриловог сјајног чина, потписали су пакт о нападу на Србију. Аустроугарска је само тражила начин како да што прије нападне Србију. Србија је тек изашла из Балканских ратова и тако уморна и осакаћења, мислили су да ће бити лак плијен Аустроугарској сили. Да би од Гаврила „направили“ пунољетног грађанина своје државе, дошли су код попа Милана Билбије да би датум рођења преиначио у 26 јун, како би Гаврило био пунољетан. Најприје су га молили, потом баснословно плаћали и кад је одбијао сва та лажна обећања, на силу су га одвели у Кулу великог јунака Старца Вујадина понад Ливна.

Гаврило Миле Принцип

„О синови, моји соколови! Видите ли проклето Лијевно“

Ту почињу са мучењима и уцјенама. Поп Милан свјестан ситуације, знао је да му нема помоћи, али ће бар покушати да спаси Гаврила. Ни у примисли му није да уради то што траже. Као и прошли становник и власник куле, која још над Ливном стоји као опомена, да се зна ко је ту живио. Тако и попа Милана муче муком Старца Вујадина, пребијајући му ребра, дерући кожу, чупају нокте. Када се видјело да неће помоћи одводе га кући и он умире у најтежим мукама. Сахрањују га на православном гробљу у Црном Лугу, општини Босанско Грахово. Иста та судбина задесила му је и сина Владу, такође свештеника. О њему другом приликом. Владо је као ђед Илија и отац Милан, кренуо да брани темеље српства, био је члан Црне руке и добровољац у Балканским ратовима, делегат на Вуковарском конгресу. И он завршава на свиреп начин као и отац Милан, сад лежи поред оца, а касније и мајке попадије. Данас је споменик, усправљен за њих, од српског народа и породице, девастиран од стране оних који деведесетих година, ношени мржњом ка Гаврилу и свему српском, потпомогнути западом и нашом неслогом и невјером, кренуше у бестијање и паљење свега српског на подручју општине Босанско Грахово. Треба да се зна да је бесправно запостављено име и дјело попа Милана Билбије као и његове читаве породице. Дадоше оно што је најсветије за боље сутра српскога рода. Вјечна им памјат у царству небеском. Заувјек им хвала што пострадаше за највећег Принципа, онога, који је за главу већи од свих нас Принципа, па и да станемо један другом на раме. А има нас још, хвала Господу Богу…

Аутор је унук славног револуционара Гаврила Принципа

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи