Повежи се
На врх

Потрага за краљевским благом

Током владавине краља Милутина (Стефана Уроша II Милутина Немањића), Србија је од другоразредне монархије прерасла у најјачу силу на Балкану. Развој рударства који је започео  доласком ердељских Саса, за владавине његовог оца Уроша I, попримио је широке размере које су владару омогућиле убирање значајних средстава и улагање у ратну опрему.

Златна грозница на југу Србије

Фреска Краља Милутина, црква Богородице Љевишке, Призрен, фото: Wikipedia

Егзотичне дестинације у Србији, одувек су се везивале за неке сензационалне догађаје из прошлости или знамените историјске личности. Авантуристички дух и машту мештана Луковске бање и околине, вековима интригирају легенде о закопаном благу краља Милутина, за које се верује да води  порекло из римског доба. Златна грозница је у овим пасивним крајевима доживела експанзију када је званично потврђено да у Луковској бањи заиста има злата.

Осим мештана, трагачи са стране у потрази за благом, остављају пустош након својих експедиција. Луковска бања на југу Србије, недалеко од Куршумлије, пуна је напуштених рудника из којих су се у римском и византијском периоду црпиле руде племенитих метала. Рударство је доживело процват у 13 и 14. веку, за време краља Милутина. Према подацима Института за рударство у пречнику од 19 км налази се преко 20 напуштених рударских јама из римских и средњовековних објеката, који представљају атракцију за трагаче. Легенда и поједини историјски подаци сведоче да у засеоку Штава постоје и темељи летњиковца краља Милутина, као и његове ливнице злата. Луковски горштаци су чули и за стазу која је водила од двора до ливнице злата, а којом се шетала византијска принцеза и Милутинова пета супруга, краљица Симонида. Луковчани су пронашли стазу, повадили камене плоче и прекопали је у потрази за златом. Према предању предака данашњих становника о краљевој ливници, наводно је после обилних падавина, луковска река ливницу порушила, а злато се расуло низ реку у потезу од Штаве до Луковске бање. Највећи део злата се зауставио на самом улазу у бању у ,,Златном буку“. Није реткост да ова ледена планинска река лети буде пуна случајних копача,  а сваки камен речног дна подигнут и преврнут.

,,Знакови поред пута“

Оно што највише привлачи трагаче су римски и старословенски натписи, којих има на скоро сваком кораку, на стенама, рушевинама и надгробним споменицима. Ретко да неко од мештана отворено прича о походима на благо. Међутим, поједини посвећени трагачи тврде да су уверени да оно стварно постоји. Оптимисти долазе ноћу и прекопавају околна брда. „За једну ноћ ископају више него нека грађевинска машина, ископају на десетине кубика земље“, кажу мештани Штаве. Дошљаци копају углавном у групама, под

Црква светог Мине, село Штава, фото: В. Виторовић

окриљем ноћи и у тишини. Колико је снажна опсесија златом, најбоље говори податак да су поткопавани и темељи цркве Св. Мине у Штави у селу, где су сујеверје и страх од небеске казне јачи од закона.

Злато је стварно, мапе су лажне

Помаму за златом искористили су лукавији, који новац зарађују без физичког напора. Промоћурним цртачима мапа и трговцима, лаковерни плаћају жртвујући и последњи динар. Лажне мапе о скривеном благу се продају по невероватним ценама. Мештанин Драгољуб Милетић је, како открива у разговору за Блиц, имао прилику да види мапу, тушем нацртану на обичној штављеној свињској кожи. „Чуо сам да су по селу нудили мапе на којима је обележено место у којем је закопано благо из турског доба“, каже мештанин Штаве, Горан Радисављевић.

Луковска бања, фото: Fun travel Ниш

Златни топоними, украс су луковског краја. Скоро сва места у околини Луковске бање носe име по злату: „Златна чука“, „Златна раван“, „Златни поток“, „Златни бук“. У последње време и кафане у бањи и околини имају „златне“ епитете. Накнадно је и званично потврђено да у овом крају заиста има злата. Рударски инжењер, Никодин Гилић, потврђује да су узорци са неколико локација указали на постојање злата: ,,Анализа узорка земље са врха Златне чуке показала је да овде има трагова злата, али због недостатка новца, даља истраживања су прекинута.“

Потрага за изгубљеним природним богатствима

Док Луковска бања обилује бурном историјском прошлошћу, легендама и народним предањима, њени становници опседнути златном грозницом једва састављају крај са крајем. Док луковски младићи у заносу траже благо, оно мало девојака из краја су се удале и отишле у друга места. У Луковској бањи данас има око 160 неожењених момака, а у целом крају нема ниједне девојке за удају. Потрага за златом у овом куршумлијском крају и даље траје, али и потрага за девојкама. Горштаци из Луковске бање кажу да неће престати да трагају за скривеним благом краља Милутина и да неће одустати од родног краја.

Извор: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости