Повежи се
На врх

Ово је круна Краља Петра: Изливена је од бронзе са Карађорђевог топа, а током рата је била скривена у Призрену

БЕОГРАД – Круна краља Петра I Карађорђевића једина је сачувана круна неког српског владара у Републици Србији. Круна је изливена од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење.

После убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге, у Мајском преврату 29. маја 1903. године и краја династије Обреновић, на престо је доведена династија Карађорђевић, односно Петар Карађорђевић. Он се из Женеве вратио у Београд јуна исте године, после чега је положио заклетву на преправљени Устав Србије из 1888. године.

Крунисање је планирано за наредну 1904. годину, тако да је било довољно времена да се припреми прикладан програм свечаности. Предвиђена је и израда краљевске инсигније, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, Михаилом Валтровићем, директором Народног музеја, професором Велике школе и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од 1871. до 1884. године бавио истраживањем српске средњовековне уметности.

Валтровић је за круну предложио пет нацрта, а Петар је одабрао мотив двоглавих орлова. Осим тога, Петров захтев је био да се круна, излије од „Карађорђевог топа”, са циљем да се успостави везе између симбола државности и оруђа којим је та државност стечена, док је сам материјал указивао на скромне, сељачко-војничке корене династије.

За секретара Главног одбора изабран је генерал Сава Грујић, тадашњи председник Министарског савета, који је био одличан познавалац историје српске артиљерије. Он је од експоната за будући Војни музеј, одабрао петофунтовни „абуз”, на коме стајао натпис на српском који сведочи да је изливен, односно преправљен 1812. године у Београду, за време владе Карађорђа. На истом топу стоји и натпис на арапском, који сведочи о његовом турском пореклу. С цеви је одсечена десна ручица која је имала облик „делфина”. Круна је израђена у радионици браће Андреа и Жака Фализа из Париз, по нацрту Михаила Валтровића.

Израда је коштала 19.000 франака и завршена је 29. августа 1904. година, а затим је послата „Оријент експресом“. Освештана је дан пре крунисања у Саборној цркви у Београду. Крунисање је обављено 21. септембра 1904. године.

Краљ Петар И је био једини нововековни крунисани владар обновљене Србије. Ниједан Обреновић пре њега није ставио круну на главу. Једино је то учинио његов унук Краљ Петар ИИ 28. марта 1941. године. Наследници краља Петра И, краљеви Александар И и Петар ИИ, нису крунисани приликом ступања на престо, већ су по аутоматизму, проистеклом из права о наслеђивању, само преузели инсигније краља.

Где је чувана свих ових година

Круна је чувана у дому Карађорђевића од 1904. до 1941. Током Првог светског рата чувана је у Призрену, закопана испод зграде Богословије, три године. Између два светска рата била је изложена у Дворској капели, Краљевског двора а Други светски рат је провела у манастиру Жича, где су чуване и

остале краљевске инсигније, попут жезла и плашта, односно огртача од венецијанске кадифе опточеног хермелиновим крзном. Претпоставља се да је и тамо била закопана, јер је део око Жиче и Краљева био поприште жестоких борби по избијању устанка против немачког окупатора.

После рата била је у Народном музеју у Београду, потом у Музеју Првог српског устанка да би након неког времена дуго стајала у депоу Народне банке Србије. Од 2005. године се налази у власништву Историјског музеја. Поводом 50 година рада Историјског музеја Србије, круна је свечано била изложена 12. априла 2013. године у сали Народне скупштине Србије.

Круна Петра Првог једина сачувана од заборава

О крунама владара из лозе Немањића – који крунисањем Стефана Првовенчаног 1217. године издижу Србију у ранг међународно признате краљевине, можемо сазнати само с фресака јер нису преживеле османску владавину.

Често се на интернету могу наћи подаци да се поједине српске средњовековне круне крију на различитим местима. Тако се наводи да је круна Стефана Дечанског, чувана у Карловачкој митрополији, поклоњена Петру Петровићу Нјегошу приликом његовог сусрета с митрополитом, а данас се чува на Цетињу.

Извор: Курир

Фото: Александар Јовановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја