Повежи се
На врх

Опленац, Србија – Тамо где краљ спава

Сви ми стигнемо до краја нашег животног пута, кад-тад утонемо у вечни сан. Људске судбине су различите – некога сви забораве и сахране макар где, а некога ближњи жале дуго. Краљеви, пак, имају потпуно другачију, а неки и бесмртну причу. Од давнина су владари били окупирани избором и изгледом свог гробног места, до те мере да су га преувеличавали не би ли “досегли небеске висине“. Први у реду таквих су фараони, чије хумке и данас изазивају фасцинацију људи. Једна од познатих је и Марија Терезија, која је своју гробницу сама дизајнирала, а и данас важи за највелепнију хабзбуршку гробницу. Такође, имамо шпанске Хабзбурге који су подигли велелепни манастир, Ескоријал, где су сахрањени сви владари. Ипак, често заборављамо да имамо и ми свој бисер архитектуре. Центар духовности у Шумадији, свакако једну од најлепших грађевина у нашој земљи, Опленац.

Рађање велике крипте

Идеја о овом здању потиче од краља Петра, а родила се још по његовом доласку на престо. Област у којој се његов отац родио, а његов деда кренуо у одбрану српства и православља, представљала је за њега извор инспирације и духовно скровиште. Ту је могао да буде свој, са природом и ван остатка света, сам са својим мислима. Висина од 339 метара надморске висине утицала је на одлуку да управо ту подигне своју задужбину. Градња је почела далеке 1910. године, финансије за такав подухват “створио“ је чувени министар, Лазар Пачу. Градња је текла невероватно брзо, толико да је већ 1912. године готово завршена. Али како то обично бива, нешто ју је зауставило, а то су били ратови који ће нашу земљу погађати читавих шест година. Првенствено су то били балкански ратови, а потом и велики рат. Највећем руинирању била је изложена током окупације 1915. године. Аустроугарска војска је из цркве однела све што се могло однети. Бакарне конструкције и звона користили су за своје потребе, а у криптама су држали своје архиве. Место молитве је постало место злочина. Када је Србија ослобођења и када је војска тријумфално умарширала у земљу, затекла је стравичан призор. Зидови ишарани, прозори полупани, црква у руинама. Требало је кренути испочетка са радовима. Стари краљ је тада одлучио, уморан од живота у урбаним срединама које му по природи нису пристајале, да се пресели у једну кућу поред саме цркве, која је данас музеј породице Карађорђевић.  Нажалост, стари краљ није дочекао завршетак изградње, представио се у Господу 1921. године, а црква је завршена 1930. године.

И „друг“ је ту стајао мирно

 

Свечаност која је уприличена поводом отварања цркве, био је догађај који се ретко виђа. То је била друга сахрана краља Петра, кнеза Александра и Карађорђа, а сандуке су носили војводе, министри, генерали, сва свита нашег народа. То је изгледало као тријумф Карађорђевића и није било никаквих индиција да ће за једну деценију земља изгубити краља. Из приложеног је  очигледно било да га није изгубила својом вољом, већ силом совјетских бајонета. Тај црни рат донео је само страдање овог архитектонског чуда. Немци су је користили као базу, а куполу као осматрачницу. Совјети су је оштетили услед бомбардовања, а и Стаљин је био истакнути противник цркве, што се осликавало и у политици његове војске. Сам Јосип Броз се дивио овој цркви, али у складу са својим идеолошким убеђењима, затворио ју је. У њу није улагано, стојала је као споменик сећања на неко прошло време. Након пада “гвоздене завесе“ и коначног свитања над тамом српског народа, опет је отворена. Недавно су и Карађорђевићи, који су у изгнантсву умрли, сахрањени на место где припадају. Ова црква и данас живи, на одушевљење свих који поштују традицију српског народа.

У аманет народу!

Црква и данас стоји као сведок величине породице Карађорђевић. Чињеницу да смо имали славну краљевску породицу која је била поштована у свим сферама друштва и свим крајевима света, нико нам не може одузети. Као краљевина били смо поносни, славни, неприкосновени. Желимо ли то и данас? Док краљ спава вечним сном, да ли је време да се Србија пробуди?

Н. Компасић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости