Повежи се
На врх

Окупатор који се дивио Србима

Живот свакодневно доноси непредвидиве епизоде и открива нова сазнања онима који за њима посвећено трагају. Тако је, захваљујући потрази за антиквитетима и експедитивном духу посвећеног авантуристе, једна необична и емотивна историјска прича завршила пред нама.

Скок у 1918. преко Интернета (временска капсула)

Шумадинац Момчило, страствени колекционар, купио је преко интернет огласника фотографију из 1918, а она га је одвела до непознате приче о окупатору из Првог светског рата, официру аустроугарске војске, који је толико волео Србе да је сину дао српско име. Његово име је Витезслав Kнејфл, пореклом Чех. У време Првог светског рата био је на позицији војног команданта Рудника, варошице крај Kрагујевца. У време војсковања фотографисао је Шумадију уздуж и попреко, а његове слике су се током протеклих 100 година расуле по свету. Једна је стигла у руке Момчила Пауновића са Рудника 2013. године, који је потом од истог продавца купио и целу колекцију фотографија која је припадала овом Чеху.

Витезслав Кнејфл у коњици, фото: Телеграф

Фотографије кружиле светом

Он је причу о пронађеним „чешким фотографијама“ на којима се види шумадијска варошица Рудник испричао рођаки која живи у Прагу, а она новинару Kарелу Рожанеку, репортеру чешке телевизије. Прича о ратним фотографијама непознатог аутора га је заинтересовала и већ јула 2014. био је са својом екипом на Руднику.

Витезслав Кнејфл са женом Магдаленом и унуком Јаном

– Његова репортажа од три и по минуте емитована је на чешкој државној телевизији 27. јула 2014. године у ударном термину у пола осам. У пола девет новинар ме је позвао и рекао да је прилог видело више од два милиона људи. Јавила му се госпођа која је на фотографијама из репортаже препознала свог деду, позвала га и инсистирала да потхитно разговара са мном. Упознали смо се преко Скајпа – сведочи Момчило.

Жена се представила као Дана Kалинова, старија сестра Јане Фајтов, која жели са Момчилом да разговара о свом деди, Витезславу Kнејфлу.

Фотографија Витезслава Кнејфла, фото: Герила

Објаснила је да је, у време емитовања прилога, припремала вечеру. Угледавши на ТВ екрану слику свога деде испустила је све што је држала у рукама. – Испричала ми је да су њен деда Витезслав, бака Магдалена и стриц Виктор, који је тада имао три године, боравили на Руднику од јануара 1917. до 1918. године, када се војска повукла из Србије. Он је током Првог светског рата, у време када је фотографисао Рудник био војни командант, представник окупаторске аустроугарске војске.

После можданог удара проговорио на српском

Изразила је жељу да са сестром дође у Србију. Такође ми је испричала да је њен деда сину који му се родио после рата, 1920. у Прагу, дао српско име – Мирко, јер је много волео Србе. И ја сам их позвао у госте – прича Момчило. Што је још мистичније, Витезслав Kнејфл је 1966. године доживео мождани удар, а након тога почео да говори искључиво српски језик, све до смрти 1969, пуне три године. Породица је морала да доводи преводиоце у кућу јер га нису разумели.

Слика спојила два народа

У јуну 2015. године Kнејфлове унуке стигле су на Рудник. У Дому културе организована је изложба фотографија њиховог деде, као и пригодан културно – уметнички програм. Међу гостима су били и изасланици чешке амбасаде. – Њих две су изашле на бину с фотографијом коју су донеле из Прага, истом какву сам ја купио. Јана Kалинова признала је пред свима да су на Рудник дошле са стрепњом да би могле чути како је њихов деда у Шумадији учинио неко зло, или да је некога убио. Нису веровале у то јер им је деда стално причао о Србима и у његовом присуству нико није смео да каже ружну реч против Срба. „Видевши како сте нас ви овде дочекали, знамо да смо дошле међу пријатеље“, рекла је Јана, док су многи у сали плакали – прича Момчило.

Момчило Пауновић са унукама Витезслава Кнејфла, фото: Новости

Рудник – оаза мира усред рата

Он данас каже да је све ово што се десило била нека божија промисао и да није све било случајно, још од оне куповине старе фотографије преко Интернета. Момчило подвлачи да ништа на Kнејфловим фотографијама не указује на страх народа током окупације. На фотографијама је свадба, вашар на коме је 400 људи, ту су знаменитости овог краја, па свештеник из села Белановица коме је то била једина фотографија у животу. Познато је да је током Великог рата у Србији свештеницима било онемогућено свако идеолошко деловање. Али као да је Рудник под Kнејфлом био издвојена оаза мира у поробљеној Србији.

Фотографија Витезслава Кнејфла, фото: Телеграф

Пријатељство од времена цара Душана

Српско – чешко пријатељство вуче корене још из доба цара Душана и чешког краља Kарла IV који су се у међусобној преписци обраћали један другоме са „најмилији брате“. У својим успоменама на окупацију од 1915. до 1918. године политичар и историчар, Драгиша Лапчевић, писао је да су позната злодела која су чинили аустроугарски војници у Мачви и у Срему, а да су једини изузетак били Чеси.

,,Вешање становника Србије била је уобичајена појава на свим странама (…) Зулум је свуда био (…) Изузетак су чинили само Чеси, ако би се где који потрефио”, писао је Лапчевић.

На Руднику су имали срећу да им западне баш један такав мирољубиви Чех. Пауновић је у крагујевачкој Народној библиотеци ,,Вук Kараџић“ уприличио изложбу „Рудник са околином кроз објектив Витезслава Kнејфла“. Изложене су фотографије из колекције Момчила Пауновића, аутора Kнејфла.

Извор: Телеграф, Патриот

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости