Повежи се
На врх

Немањићи у првом српском бакрорезу

У Музеју Матице српске, основаном давне 1847. године, међу бројним артефактима који чувају историју нашег народа, посебно место заузима бакрорез под именом “ Св. Сава са српским светитељима дома Немањина“.

Овај, први српски бакрорез с потписом домаћег мајстора, настао је 1741. године и представља глорификацију српске прошлости. Поручилац и највероватније идејни творац био је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, а уметник Христофор Жефаровић. Графика је урађена у радионици Томаса Месмера у Бечу.

Улога графике је у 18. веку вишенаменска, па се, осим аутентичне уметничке вредности, намеће чињеница да је често коришћена у сврху пропаганде. С тим у вези, овај бакрорез је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента с дубоким политичким разлозима носио царици Марији Терезији – подсећајући „на светлост славе дома Немањина“. Бакрорез је заправо својеврсна честитка поводом царичиног ступања на престо.

У време када је Православна црква била стожер идентитета српског народа, бакрорез са овим мотивима је наглашавао значај култа светородне лозе Немањића с циљем да подсети на верска и национална права српског народа у Хабзбуршкој монархији.

Централна личност композиције је Свети Сава, први српски архиепископ, изнад њега је голуб као Свети дух, а испред часна трпеза са крстом, дискосом, путиром, јеванђељем и свећњаком.

Поред Светог Саве препознају се српски владари и светитељи ‒ од архиепископа Саве II, Светог Никодима и осталих архиепископа, преко Светог Симеона, Светог Стефана Првовенчаног и потоњих Немањића, до кнеза Лазара. Осим мушких ликова, на графичком листу препознају се Света Ана (Анастазија) и Света царица Јелена.

У доњем нивоу композиције, испод светих владара, види се српски грб ‒ двоглави орао са натписом „Дом Немањин“. Са обе стране приказаног грба налазе се и остали који представљају хералдичка обележја јужнословенских земаља. Пропратни текст је песма у којој патријарх Арсеније IV Ј. Шакабента помиње ревност дому Немањином и наводи територију на којој се протеже његова патријаршијска управа:

„Овде ћеш видети све цареве, све светитеље,
Немојте, о Срби, губити наду
Јер краљевина Марија Терезија обуче угарско
Царско рухо и стави круну на главу,
Да нама поданицима поврати славу наступајућег лета…“

Извор: РТС/насловна фотографија: Библиотека Матице српске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи