Повежи се
На врх

Некада део Оријент експрес туре – данас пусто здање

У част поласка првог воза са Железничке станице Београд ка Земуну, 20. августа 1884. године, одржан је дворски банкет, на ком је присуствовало више од две стотине званица из целе Европе. Први путници су били краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић.

Милан и Наталија Обреновић на отварању Железничке станице, фото: Архива Воје Антонића

Свечаном поласку воза присуствовало је више од 200 државних званичника и више хиљада грађана. Три дана касније, станица је окићена тробојкама и зеленилом и свечано је отворена железничка пруга Београд-Ниш.

Железница Србије рађена је у складу са европским техничким и архитектонским решењима, са наменом за путнички и теретни саобраћај. Била је прекретница свих путева, те је наша железница од 1889. године до Првог светског рата била је најпрометнија у овом делу Европе. Србија је тада добила титулу најорганизованије и најуређеније железнице.

Лепотица престонице

Краљ  је ангажовао страног архитекту, који је у Бечу направио скице по којима је урађен план станичне зграде и перона. Тачан идентитет архитекте није поуздан, али историчари сматрају да је реч о Вилхелму Флатиху. Београдска станица пројектована је као чеона станица, има три колосека за пријем путничких и 15 колосека за теретне возове, два покривена перона и више помоћних зграда. Станична зграда је велика, у њој има око стотину просторија. Изнад улаза је и сат, један од првих јавних часовника у Београду. Читав комплекс је направљен тако да је могућ прилаз колима до перона ,укрцавање возила у вагоне, а у киосцима је могуће купити све од хране, пића, новина, поклона – до промене новца.

Железничка пензионерка – празна и напуштена

Некада део чувене „Оријент експрес“ туре – дана пусто здање, са тек по којим путником.  Због потреба „Београда на води“, станица кроз коју је пре неколико деценија свакодневно пролазило на десетине хиљада путника, данас је пуста. Нема људи у чекаоницама, ни на перонима. Киосци су празни и напуштени. Главни улаз је затворен, може се ући једино на мањи, бочни. Чак и мењачница је затворена. Једино што подсећа на стару славу железничке станице је спољашњи изглед зграде.

Међутим, путовање железницом је и даље популарно, због удобности воза и ниске цене карте у односу на аутобуски саобраћај. Само возови чешће путовање завршавају на новој станици: прошле године, већина возног саобраћаја пребачена је на станицу Београд-центар, много познатију као „Прокоп“.  Та нова железничка станица још увек нема све што је потребно за саобраћање возова и путника. Између осталог, на њој није, нити ће бити могуће укрцавање кола на воз.

Зграда некадашње Главне железничке станице, сматрају грађани, требало би да буде претворена у музеј или галерију. После реконструкције, још увек није одлучено да ли ће у њој бити Музеј средњовековне Србије или Музеј историје Србије. Сигурно је једино то да ће недалеко од главног улаза на преуређеном Савском тргу биће споменик Стефану Немањи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости