Повежи се
На врх

НАЈВЕЋА БИТКА ОД КОСОВА: Како су Срби извојевали велику победу на Турцима!

Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака.
После победе у њој, и у септембру исте године на Делиграду, Цариград је био приморан да, уз посредовање Аустрије и Русије, преговара о миру са устаницима.

Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака. Почео је 15. фебруара 1804. и трајао до 7. октобра 1813. године. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Први српски устанак отпочео је као локална побуна против дахија, али је с временом прерастао у револуцију, у којој су ударени темељи српској држави која ће бити рођена у Другом српском устанку 1815. године.

Зашто се ратовало
У трећој години Првог српског устанка, пошто је изостала конкретна помоћ Аустрије и Русије, Карађорђе је решио да с Турском склопи мир. На преговоре са султаном послао је 1. јула 1806. Петра Ичка. Али пре него што је Ичко стигао у Цариград, турска војска је прешла у напад, и то са три стране: од Видина у Бугарској, Ниша и са Дрине. Видинску војску сузбио је код Пореча (близу данашњег Доњег Милановца) 24. јуна Миленко Стојковић, а Карађорђе је на Морави чекао напад Турака из правца Ниша. За то време Турци из Босне, предвођени везиром Сулејман-пашом Скопљаком продрли су преко Мачве до Шапца и потиснули устанике. Турски план је био да се у Палежу, данашњем Обреновцу, споје са снагама из Ваљева и наставе ка Београду. Извештен о овоме, Карађорђе је пожурио у Подриње, док су Стојан Чупић и прота Матеја Ненадовић преговорима одлагали напад.

Пре битке
Српска војска је 9. августа стигла на Мишарско брдо, с којег се пружао добар поглед на терен. Устаници су подигли шанац, утврђење страна дугачких по 300 метара, опкољено ровом и јамама с кољем на дну. Знајући да су Турци много бројнији и да у отвореном сукобу нема шансе за победу, Карађорђе је уочи битке наредио да 1.500 коњаника изађе из утврђења и сакрије се у оближњу шуму, а да у дејство ступи тек на изричито његово наређење.

Како је текла битка
Турци су одлагали напад док им не пристигне целокупна војска, да би битку започели ујутру 13. августа. Прво је наступала коњица, а за њом је ишла пешадија, док је артиљерија пришла онолико колико јој је било потребно. Устаници су дисциплиновано отварали плотунску паљбу, наносећи знатне губитке Турцима на отвореном, а доста нападача је страдало и од јама с кољем. Пресудан за победу био је налет скривене српске коњице: крило којим је командовао Лука Лазаревић збрисало је пешадију, а друго, с Лазаром Мутапом и протом Матејом Ненадовићем на челу, сасекло је турску артиљерију и натерало штаб у бекство. Приликом једног налета Турака, Лука Лазаревић изазвао је на мегдан њиховог команданта, не знајући да је то знаменити Кулин-капетан. Хроничар и савременик ових збивања Лазар Арсенијевић Баталака писао је: “Нјега је Лука на превару убио; позвао га на мегдан, а, међутим, заседу наредио, те таман кад је Кулин на хату с голом сабљом Луки на мегдан, а заседа, прикривена, из пушака опали и Кулина убије и обезглави две-три хиљаде војске турске, која је тек за њим и уз њега пристала.”

Шта је било после
На Мишару су погинуле војсковође Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника и његова два сина. Турци су се повукли у логор испод Шапца и утврдили се дубоким ровом. Одатле ус под окриљем ноћи покушали да побегну у Босну, али су их пресрели Стојан Чупић и Милош Поцерац са око 2.000 бораца и нанели им тешке губитке.

Последице
Битка на Мишару била је највећа од Косова. Након победе у њој, и у септембру исте године на Делиграду, Цариград је био приморан да, уз посредовање Аустрије и Русије, преговара о миру са устаницима. Султан је ферманом дао опроштај Србима за све што су учинили у трогодишњем устанку, показао спремност да им одобри аутономију ако му обећају верност, да прихвати установљење српског врховног кнеза и да Срби плаћају царске дажбине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја