Повежи се
На врх

Најлепша руска принцеза и несуђена невеста српског краља

Татјану Романову сматрали су најлепшом од четири ћерке последњег руског цара Николаја II. Требало је да постане жена будућег југословенског краља Александра Карађорђевића.

Светле пути, плаво-сивих очију и лепе густе кестењасте косе, велика руска кнегиња Татјана Романова привлачила је пажњу својом невероватном лепотом и грациозношћу. Описивали су је као најлепшу цареву кћи и најлепшу принцезу на свету. Родила се 10. јуна 1897. као друга кћи руског цара Николаја II Романова и његове супруге Александре. Након Татјане, цар и царица добили су још две ћерке пре него што је на свет стигао и њихов једини син Алексеј.

Спартанско васпитање

Добила је име према хероини из Пушкиновог романа „Евгеније Оњегин“, јер је руски цар желео да има ћерке Олгу и Татјану. Олга је била 18 месеци старија од Татјане, а сестре су биле јако блиске. Биле су нераздвојне. Заједно су делиле собу, своје тајне и жеље и биле један другој бескрајно одане. Биле су познате као „Велики пар“, док су млађе сестре Анастазија и Марија биле познате као „Мали пар“. Четири девојке су потписивале писма почетним словима својих имена „ОТМА“.

Татјана је имала надимке Тања, Татианочка и Танушка, а у палати се причало како је она најдража кћи царице Александре. Њено држање је, као и њене мајке, било изразито отмено и елегантно. Све четири сестре биле су одгајане на најједноставнији могући начин. Спавале су на тврдим креветима без јастука, осим када су биле болесне. Ујутро би се купале и умивале хладном водом. Очекивало се од њих да саме чисте своје собе и да плету џемпере, који би се продавали на добротворним приредбама. Већина у домаћинству, укључујући слуге, називала је велику кнегињу именом и именом оца, нпр. Татјана Николајевна. Чак ни слуге нису користиле титулу „Ваше царско величанство“.

Татјана је, као и њена мајка, апсолутно веровала у исцелитељске моћи мистика Георгија Распућина. Сматрала је да је он Божији посланик и видовњак који ће излечити њеног брата, царевића Алексеја, од хемофилије. Посебно га је ценила јер је њеном малом брату знао да ублажи бол, исцели га, а у неколико наврата спасио му је и живот.

Несуђена српска снаја

Српски краљ Петар I Карађорђевић затражио је руку лепе Татјане за свог сина и престолонаследника Александра. Тадашњи председник српске владе Никола Пашић дошао је у Санкт Петерсбург и предао писмо краља Петра цару Николају. А он је одговорио врло неочекивано. – Моје ће кћери саме одабрати за кога ће се удати – поручио је цар у писму српском краљу. Николај је приметио да млади Александар није могао да престане да гледа у његову лепу и привлачну ћерку кад су их упознали. Млади пар је током Првог светског рата разменио доста писама.

Избијање Великог рата, 28. јула 1914. године прекинуло је преговоре између две династије око руке цареве кћери.

Зверски ликвидирани

Кад је почео Први светски рат велика кнегиња Татјана имала је само 17 година. Радила је заједно са својом мајком и сестрама као медицинска сестра Црвеног крста. Имала је смисла за организацију, одлучна и природно талентована да буде вођа. Сестре су јој зато дале надимак „Гувернанта“ и увек би њу слале као свог представника када би им нешто било потребно од родитеља. У тренутку кад су је бољшевици стрељали у подруму куће у којој је породица била заробљена, Татјана је имала тек 21 годину. У крвавом покољу смакнути су сви – цар, царица и њихова деца.

Вест о погубљењу стигла је и на Солунски фронт. Будући југословенски краљ Александар био је страшно погођен њеном смрћу, па се са сузама опростио од своје несуђене супруге и краљице. Александру I Карађорђевићу требало је много времена да заборави Татјану Романов.

Остаци породице Романов ексхумирани су почетком деведесетих година прошлог века и сахрањени у царској гробници у Санкт Петербургу. Целу породицу прогласила је светом 2000. године Руска православна црква.

извор: Телеграф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја