Повежи се
На врх

На венчање српског краља дошао је цео свет (ВИДЕО)

Када су ужаси Првог светског рата почели полако да бледе и када је створена Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, дошло је време да краљ Александар Карађорђевић, са 34 године, на двор доведе краљицу.

фото: Беогард

Како венчање монарха није само његова лична ствар, већ и озбиљно државно питање, у избор супруге за југословенског краља укључио се и политички врх новостворене државе. Главно питање је било да ли краљица треба да буде „из народа“ или је боље изабрати неку принцезу, или књегињу, са европских дворова. Иако је у  династији Карађорђевић до тада био обичај да владари ожене Српкиње, државници су се сложили да би добре односе и међународни углед Краљевине, учврстило венчање краља Александара са „странкињом“.

Принцеза „Мињон“

Државне проводаџике су обилазиле дворове Старог континента, бирајући одговарајућу српску младу. Изабрале су једну од најлепших и најобразованијих принцеза тадашње Европе – румунску принцезу Марију. Мињон – како су је звали због изразите лепоте, рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда. Њена бака по мајци је била сестра руског цара Александра трећег, а деда по мајци други син британске краљице Викторије. Школовала се на најпрестижнијим школама, и осим румунског говорила је течно енглески, немачки и француски језик.

Љубав на прву фотографију

фото: Телеграф

Према дворским причама, принцеза је пристала на тај „уговорени брак“, чим су јој показали фотографије краља Александра. Марија је одмах почела да учи српски језик, те је по доласку у Београд знала довољно речи за основно споразумевање.

Само Бугари непожељни гости

Организација венчања поверена је нашем прослављеном комедиографу Браниславу Нушићу, тада управнику Уметничког одсека Министарства просвете.  Велики број изасланика из држава света тога дана су били на краљевској свадби у Београду. За 24 сата уочи венчања у Београд је допутовало више од 20.000 људи! Допутовао је и гост из Аустрије, са којом је до пре четири године Србија ратовала. Једино је био забрањен долазак Бугарима, због злочина које је бугарска војска починила над Србима током Првог светског рата.

Венчање из бајке

Јахта „Александар“, са многобројном пратњом, запловила је низ Дунав до Оршаве по младу и њене родитеље. Пристајање брода у луку у Београду „поздравили“ су топови са Калемегдана – сто и једним плотуном. Своју изабраницу, таста и ташту, дочекао је и младожења Александар, те су се новом лимузином одвезли у дворске одаје. Венчање је било заказано за сутрадан. На венчању у Саборној цркви, на патријархово питање узима ли Александра за мужа, Марија је на српском рекла: „Хоћу! Да!“ Краљица Марија је постала миљеница целе нације, када је са балкона Старог двора изговорила речи на српском језику „Ја вам од срца благодарим!“

После свечаног ручка, тек венчани пар присуствовао је војној паради, а организована је и пријатељска фудбалска утакмица репрезентација Југославије и Румуније. Исте вечери, у свечано окићеном возу, краљевски пар је отпутовао на медени месец у Словенију, на Блед.

Краљевски пар за углед

фото: www.pinterest.co.kr

Краљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем. Краљица Марија, са елеганцијом и префињеношћу, обучена по последњој моди, била је узор београдских жена свих сталежа. Елегантна и префињена, краљица Марија је имала и велико и хумано срце – отварала је школе, болнице, обданишта и поклањала новац добротворним удружењима. Била је велики покровитељ Кола српских сестара, а вредним, сиромашним ђацима, помагала да наставе школовање.

Срећу краљице Марије „помутила“ су два догађаја. Први се догодио 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар. Краљица је достојанствено и немо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ. Црнину је носила две године. Потпуно се посветила образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су уследиле, преузела је бригу о Друштву Црвеног крста, потписала је Повељу о правима детета и даровала на десетине хуманитарних организација. Краљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечије клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.

Други догађај, који је неповратно измени живот „народне краљице“, био је почетак Другог светског рата и њен одлазак из Југославије 1941. године. Како је историја показала, тај одлазак је био – заувек.

Извор: „Курир“

 

Венчање краља Александра и краљице Марије Карађорђевић забележено је и камером, па погледајте како је то изгледало:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја