Повежи се
На врх

На данашњи дан донет је Сретењски устав

Сретењски устав донет је на данашњи дан 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу. Због апсолутизма владавине кнеза Милоша Обреновића почеле су да се подижу многе буне којима је намера била да ограниче апсолутизам кнеза Милоша.

Прави успех на том пољу имала је Милетина буна из јануара 1835. године.

Званично, у том периоду, Србија се није водила као самостална држава, мада је имала извесни степен аутономије који је добијен Хатишерифом 1830. године. И поред те ограничености, кнез Милош је свим снагама покушавао да Србију представи као самосталну државу. То потврђује и одлука да се коначно донесе Устав, на које су имале право само независне државе.

Сретењски устав је написао Димитрије Давидовић по угледу на уставе у већим европским државама, чиме је био ограничен апсолутизам монарха, створена је парламентарна монархија. У Сретењском уставу се по први пут говори о зажтити права грађана, регулишу се обавезе владара и чиновника и власт се дели на законодавну, извршну и судску.

Сретењски устав садржао је и одредедбе о Народној скупштини и општенародним правима Србина. Дефинише се и питање пореза, који је, након доношења Устава могао бити повећан само једном годишње и то искључиво уз сагласност грађана.

Уведено је и право приватне својине, и то први пут код нас. Сретењски устав је прописивао и једнакост грађана пред законом. Нико више није могао да буде ухапшен дуже од 3 дана, а да се не зна разлог хапшења, нити је без разлога смео да се спроведе поступак против неког грађана.

Димитрије Давидовић, који је начинио први наш устав, био је и оснивач првих “Новина српских”, у којима је често објављивао текстове у којима је оштро критиковао власт и због тога је долазио у сукоб са Милошем Обреновићем. Због таквог односа са владаром Димитрије је био смењен са уредничког места у новинама.

И поред тога што је био водећи српски интелектуалац тога времена, Димитрије Давидовић је умро у највећој беди у Смедереву, а о његовој смрти није била написана нити објављена ниједна реч.

Иако је Сретењским уставом било прописано да законодавна и извршна власт припада како владару, тако и државном савету, Милош се потрудо да задржи примат за себе.

Поводом прокламовања Устава у Крагујевцу, који је тада бројао само 2000 становника, била је приређена и прва светковина.

Извор: Опанак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја