Повежи се
На врх

Монструозни злочин који је мрља у историји Србије

Колико сурова и крвожедна може да буде борба око трона, да је јача од сваког пријатељства, кумства или крвне везе, можемо закључити из незапамћеног историјског злочина у ком је Карађорђа на спавању, подмукло и кукавички убио његов кум, скинувши му кожу са лица и испунивши је сламом.

Обреновићи наручили убиство

Пре  два века, 13. јула 1817. године, убијен је у Радовањском лугу код Велике Плане српски вожд, Ђорђе Петровић – Карађорђе, а тај злочин једна је од највећих мрља у историји Србије.

Вожда и његовог писара, Наума Канара, у колиби Драгића Војкића убио је Никола Новаковић, по наређењу Карађорђевог кума Вујице Вулићевића. Вујица је за то злодело наређење добио лично од кнеза Милоша Обреновића.

Новаковић је мртвом вожду секиром након убиства одсекао главу, скинуо му одело на којем је био и орден који је Карађорђе добио од руског цара и цео ,,инвентар” са бисагама у којима је било 4.000 дуката, предао Вујици Вулићевићу који је то однео Павлу Лисовићу, оданом Милошевом човеку који је чекао у Паланци. Одсецање глава онима који нису пали у боју, већ су били жртве злочина или освете, сматрало се недостојним и срамним за починиоца. И Карађорђе и његов син су биле жртве оваквих срамних злочина. Наиме, краљ Петар Први 1911. године, примио је обавештење да су непозната лица дигла камену плочу тешку две тоне са гробнице његових родитеља у Бечу, демолирала метални капак и стаклени поклопац са ковчега његовог оца, кнеза Александра, Карађорђевог сина, одсекла му и однела главу.

Бизарни ритуали

Након што је, као врхунац нехуманости и свирепости, одрана кожа с Карађорђеве главе, Милош Обреновић је кожу послало извесном Пери ћурчији да је усоли и испуни памуком и сламом, што је овај и урадио. Кад је све то завршено, београдски везир је главу послао у Цариград.

Већ сутрадан, Карађорђева глава стигла је у Београд у једној зобници, а његово обезглављено тело сахрањено је на удаљеност од око 100 корака од места где је убијен.

Према истраживањима Миливоја Гавриловића, који је живео између два светска рата и који је успео  готово до детаља да реконструше Карађорђево убиство, Милош се силно обрадовао пошиљци из Радовањског луга.

У његовом конаку који се налазио преко пута Саборне цркве, на белом тањиру је стајала опрана глава његовог кума, вожда Карађорђа. Тањир с Карађорђевом главом је стајао на високом троношцу, испред њега било је упаљено кандило, а Милош је ноћ провео у молитвама на коленима стално понављајући у налетима гриже савести која је наступила неколико дана касније:

“Опрости, куме Ђорђе! Опрости, господару!”

Сутрадан, Милош је Карађорђеву главу послао београдском везиру, чему су се београдски Турци силно обрадовали. Након што су Турци препознали главу Карађорђа, вратили су је Милошу који је истог дана нашао једног касапина који је, по његовом наређењу, у подруму кухиње конака одрао вождову главу и при том је стално нарицао и дрхтао, да би по извршеном наређењу умро од добијене грознице.

Извор: Телеграф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја