Повежи се
На врх

Мистерија слике Ивана Тишова

Претпоставља се да је дело, које је од 1948. до 2005. било зазидано у некадашњој Скупштини Србије, од Ивана Тишова наручио краљ Александар Карађорђевић.

Први децембар 1918, датум када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, чини окосницу изложбе „Дан вредан века” и на њој је представљен путем специфичне инсталације. Реч је о репродукцији слике Ивана Тишова „Проглашење Краљевине СХС”. На слици су пописана имена 33 личности које су на њој идентификоване, при чему фотографију сваке особе прати и биографија. Све је могуће, у умањеном формату, понети и кући.

Мистериозна историја

Одговором на питање зашто се на поставци у Палати Србија, у обиљу експоната из чак 50 институција и приватних колекција, не налази и оригинално дело започиње прича о уљу на платну. Оно које не само што бележи вишеструко битан историјски тренутак већ и само има занимљиву историју. Донекле мистериозну.

За почетак, битно је рећи да је слика монументалних димензија 230 са 492 цм, настала 1926, каширана на зид некадашњег здања Скупштине Србије у Улици Краља Милана и да је због тога физички било немогуће пренети је у, за ову прилику, одабран изложбени простор на Новом Београду. Већ следећи податак – да се поуздано не зна ко је и када уметнику наручио да уради баш ово дело – уводи нас у онај интересантнији део њене прошлости. О томе детаљније говори Марија Васиљевић, кустос Музеја Југославије.

– На слици је представљен тренутак обраћања представника Народног вијећа регенту Александру, односно његов одговор којим је прокламовао уједињење у Кући Крсмановића на Теразијама. У Архиву Југославије и Архиву Србије нисмо пронашли документе који би сведочили о наруџбини слике. Такође ни о контексту њеног настанка. Ипак, постоји оправдана претпоставка, с обзиром на тему и монументалност композиције, да је лично краљ Александар Карађорђевић наручилац – објашњава Васиљевићева. Она додаје да се њихова истраживања ту неће зауставити. Такође каже и да је занимљиво да приликом рада на изложби она и њене колеге нису наишли ни на репрезентативне фотографије самог чина уједињења. То је, каже, необично с обзиром на величину догађаја и тадашњи развој фотографије. Утврђено је и да се на слици налазе чак и појединци које нису присуствовали овом догађају.

Годинама зазидана уметничка дела

Делу, које је сликар потписао и на ћирилици и на латиници, у истој скупштинској просторији – сали намењеној новинарима – друштво прави још један његов рад под називом „Дочек Краља Александра”. Али, ни једна ни друга слика нису могле да буду виђене готово шест деценија. Тачније од 1948. па до 2005. Јер, биле су зазидане.

– После Другог светског рата зграда некадашњег Министарства иностраних дела Краљевине Југославије, у данашњој Улици Краља Милана, спојена је 1948. са новом зградом Парламента Србије. Обе слике потом су сакривене гипсаним зидом. Композиције се свакако нису тематиком уклапале у послератни званичан историјски наратив и културу сећања. Колеге из Народног музеја рестаурирале су слику „Проглашење Краљевине СХС” од априла до децембра 2005.  Она је откривена 1. децембра исте године. Према писањима тадашњих медија, иницијатор уклањања зида био је тадашњи председник републичке скупштине Предраг Марковић. За постојање дела сазнало се од Ђорђа Станковића који је био посвећен истраживању живота Николе Пашића – закључује кустоскиња.

Оба поменута дела се уклапају у опус Ивана Тишова из двадесетих година. Тематика је историјска, на алегоријским сликама великих формата. Оне славе настанак нове државе, као и њеног владара. Те слике нису једине које се налазе у Србији. Слика „Делегација Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу” из 1922. такође је сада изложена на поставци посвећеној уједињењу. Она припада фонду Народног музеја у Београду, а физички се налази испред улаза у просторију у којој су „Проглашење” и „Дочек”. У нашој најстаријој музејској институцији чува се и „Алегорија стварања Југославије” истог аутора из 1922.

Ко је Иван Тишов

Иван Тишов је рођен у Вишковцима код Ђакова 1870. Уметничко образовање стиче у Осијеку, Загребу и Бечу, да би се касније додатно усавршавао у Паризу. Од 1914. до смрти у 58. години био је професор на Академији ликовних умјетности у Загребу. Његови најистакнутији радови су зидне композиције у Згради Одјела за богоштовље и наставу Краљевске земаљске владе у Загребу. Затим у Свеучилишној књижници у Загребу, фоајеу Хрватског народног казалишта у Загребу. Истичу се и његове уљане и фреско слике за сакралне објекте.

извор: Политика/Милица Димитријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости