Повежи се
На врх

Мистерија нестанка Рембрантовог дела

У акцији комунистичког пустошења народне касе и имовине династије Карађорђевић, бесповратно су нестале многе драгоцености, међу којима и мноштво вредних уметнина.

Аутори књиге „Тајне краљевског блага“, издвојили су као пример овакве режимске одмазде Рембрантову слику, „Квинт Фабије Максим“, уметнички приказ римског вође, политичара и државника,која би данас, да није украдена, представљала највредније уметничко дело у српском власништву.

Уметничка вредност украденог дела

Дело је композиција великог формата, димензија 197 х 179 цм, настало после 1642. године и припада атипичној фази стваралаштва овог сликарског генија, чиме додатно добија на уникатности и вредности. У периоду настанка слике, Рембрант нимало није личио на самоувереног, ведрог и полетног сликара са почетка каријере. Историјске теме из живота старих Грка и Римљана биле су несвакидашње за Рембранта, чији је опус обележен портретима, аутопортретима, библијским мотивима и сценама из свакодневног живота обичних људи. Као северњак који у себи није имао „врелу јужњачку крв”, медитерански темперамент, нити био занесен старим Латинима, он је чак и од оваквог сижеа, талентом генија створио несвакидашње уметничко дело.

Младог, отреситог римског конзула,  коме су због примене посебне војне тактике наденули надимак „Оклевало”, Рембрант је приказао сувереног, у крупном плану, на белом коњу под пуном опремом. Снажим светлосним контрастом и мајсторским компоновањем, уметник је постигао да се млади конзул издвоји далеко изнад других карактера у позадини, па и рођеног оца. Његов став одише достојанством и самопоуздањем. На слици је све усклађено до перфекционизма.

Пустоловине слике великана

Кнез Павле и Милан Кашанин

Након вишевековног путовања, 1931. године појављује се на аукцији у Минхену, где је забележено да је њен тадашњи власник био познати мађарски колекционар јеврејског порекла, Марсел Немеш. У међувремену се за слику заинтересовао и сам краљ Александар Карађорђевић и преко кнеза Павла успева да 1934. године откупи слику за краљевску збирку на Дедињу. За ову слику наша јавност сазнала је први пут 1938. године, захваљујући тексту историчара уметности, Милана Кашанина. У часопису „Уметнички преглед” Кашанин је са нарочитом пажњом анализирао слику, репродуковао је и упоређивао је са целокупним Рембрантовим опусом, истичући већ у уводу да је она једна од највреднијих слика у краљевској збирци на Дедињу.

Други светски рат одрешио руке Немцима

Душан Бабац

Њен живот на новој „београдској” адреси текао је уобичајено и мирно, све до избијања Другог светскоg рата. Немци су и пре рата знали за Рембрантову слику, те су је ставили на сам врх листе уметничких дела које треба запленити и послати у Немачку. Претпоставља се да је током окупације слика била на двору. Међутим, пред крај ратних операција 1944, на необјашњив начин слици се губи траг, тако да је ослободиоци и нова власт нису затекли када су ушли у двор на Дедињу. О њеном нестанку био је обавештен и краљПетар II Карађорђевић, који је већ 1946. године преко правника из своје канцеларије у Лондону, покушао од америчких војних званичника задужених за враћање уметничких дела несталих током рата, да сазна где се налази ово вредно уметничко дело које је припадало његовој породици. Установљено је да слика таквог значаја вредности није могла да нестане без одобрења високог немачког војног званичника задуженог за Југославију. Према неким подацима до којих су Савезници дошли, слика се једно време налазила скривена у манастиру Острог у Црној Гори, али су је тамо нашли Немци и однели са собом.

– Краљ Александар је ово дело из Немешове колекције откупио за 280.000 марака. Желео је сликама да прекрије голе зидове у тек саграђеном двору на Дедињу, непосредно пре посете бугарског краља. Чињеница је да су ову слику Немци похитали да заплене већ у априлу 1941. године, јер је Рембрант био један од омиљених Хитлерових сликара – истиче Душан Бабац.

Бабац додаје и да је Краљ Петар тражио да овај рад буде стављен на списак тражених уметничких дела које су Немци украли током рата, чак је овластио адвоката да на његово име од Немачке тражи и ратну одштету за ово дело. Читава ситуација временом је пала у заборав. – Тек недавно смо успели да ставимо Рембрантовог „Максима“ у базу података Комисије за украдене уметнине у Европи и добили смо нову наду да ће једног дана ипак бити пронађени и враћени власницима – закључује аутор књиге „Тајне краљевског блага“.

Извор: Политикин забавник, Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Записи