Повежи се
На врх

Мирослав Спалајковић – Човек који је „пљунуо у лице“ Лењину

Надалеко чувени српски понос још једном је бацио искру светлости на мрачно доба историје, када је један краљев изасланик храбро сасуо низ увреда у лице озлоглашеном руском тиранину, у време идолопоклонства светским злочинцима којима није смео да се супотстави нико…

Тај инцидент описан је у књизи „Ратни циљеви Србије“, академика, Милорада Екмечића. Аутор је, позивајући се на америчког дипломату, Џорџа Кенана, изнео чињеницу да се српски изасланик, Мирослав Спалајковић, 1918. године у Москви на првом пријему за стране дипломате, обратио Владимиру Лењину речима: „Ви сте бандит. Ви сте осрамотили словенску расу и ја Вам пљујем у лице!“

Владимир Иљич Лењин

Пре стотину година, Владимир Иљич Лењин предводио је револуцију која ће променити Русију и светски ток историје. У земљи пламти сурови грађански рат између „црвених“ и „белих“ све до 1921. године. Лењин ће се сурово обрачунавати са противницима и свима онима које је сматрао претњом по револуцију.

– Његове методе су биле страшне и језиве. Уколико прочитате успомене оних који су преживели црвени терор, оживеће вам пред очима страшне сцене у којима групе од троје људи, узраста 16-17 година, којима је дата неограничена слобода да одлучују о туђим животима, на лицу места свирепо убијају жртве, насумично, без разлога, без доказа, на основу потказивања, личног анимозитета, а у име власти. То је било време апсолутне нестабилности и терора – истиче др Корнелија Ичин, професорка Филолошког факултета у Београду.

У јулу 1918. године, на ред је дошао и цар. Убијена је царска породица Романових, због чега ће Лењин све до данас бити упамћен као џелат царске Русије. Лењин није себично чувао револуцију само у границама Русије, већ је имао амбиције да је изведе у свет. Ствара се светски комунистички покрет који наилази на присталице и међу српским левичарима. Са друге стране, за династију Карађорђевић, која је била у родбинској вези са Романовима, Октобарска револуција представљала је националну трагедију. Краљевина СХС, никад није признала Совјетску државу изграђену на принципима нечовештва.

– Русија је 1915. од Антанте добила право да окупира Цариград и северну обалу Мраморног мора. Замислите у ком смеру би пошла историја Балкана да се то остварило. Лењин је све пресекао – истиче проф. др Милош Ковић и подсећа на сукоб између Мирослава Спалајковића, посланика Краљевине Србије у Русији и вође бољшевика.

Мирослав Спалајковић (1869-1951), остао је упамћен по чувеном обраћању Лењину у ком га назива бандитом и издајником словенске расе. Докторирао је право у Паризу и обрео се у дипломатској служби Краљевине Србије до 1900. године. Био је секретар посланства у Петрограду од 1900. до 1904, конзул у Приштини у периоду 1904 – 1906. За функцију шефа Конзуларног одељења Министарства иностраних послова именован је 1906, а наредне године за начелника тог министарства. На овом положају остао је до 1911, када је постављен за посланика у Софији, где је учествовао у склапању Балканског савеза.  Од 1913. до 1919, у годинама Првог светског рата и Фебруарске и Октобарске револуције, био је српски посланик у Русији, односно посланик Краљевине СХС у контрареволуционарној Северној области за време грађанског рата. У новоствореној држави, Спалајковић је 1920. постао министар без портфеља у влади Стојана Протића, а потом и народни посланик радикала у Уставотворној скупштини. У више наврата био је вршилац дужности министра у Краљевини Србији, односно Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Мирослав СпалајковићКао блиски пријатељ краља Александра Карађорђевића, Спалајковић је 1922. постављен на кључно место посланика у Паризу, на коме се задржао све до пензионисања 1935. године. У време Другог светског рата отворено је подржавао режим генерала Милана Недића и био један од његових главних идеолога. Последње године живота провео је у емиграцији. Умро је у Француској 1951. године.

Владимир Иљич Лењин умро је 1924, а власти су одлучиле да балсамују његово тело, које се и данас налази на Црвеном тргу у Москви. У време дестаљинизације, Лењин није диран. У историји се данас мало говори о лењинистичким чисткама, иако је његово време било подједнако сурово, а неправда коју је нанео Русији – бесмртна.

Извор: Магазин – Седмица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја