Повежи се
На врх

Милош Обреновић – преки књаз меког срца

Познати државници често скривају своје право лице под маском недостижности, како би изградили и очували ауторитет који им намеће владарска функција. Многи од њих не слуте да би их, управо, исказивање људскости приближило срцу и души народа. Писма која је 19 година слао породици из изгнанства, откривају непознату и емотивну страну личности кнеза Милоша Обреновића.

Породична преписка

Кнеза Милоша историја памти као великог, али преког владара, склоног управљању ,,чврстом руком“. Утолико нам је теже да замислимо Милоша Обреновића, како боравећи у емиграцији, писарима диктира интимна писма упућена својим сродницима, пуна нежности, бриге и љубави. Да је заиста тако било, открива књига „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића” др Татјане Брзуловић Станисављевић, политиколога и библиотекара саветника у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”. Проучавајући архивску збирку Јоце Вујића, која је завештана тој институцији, ова ауторка је из ње објавила приватну Милошеву преписку с члановима најуже породице у време његовог дводеценијског изгнанства, откако је 1839. збачен услед сукоба са уставобранитељима, до повратка на српски престо 1858. године. За тих 19 година, Милош је боравио по својим имањима у Влашкој и јужној Угарској, а највише у Бечу, где је имао неколико кућа.

Објављена преписка садржи 179 писама, од чега је највише (131) између Милоша и Михаила, 38 је намењено ћерки Петрији (Перки) и укупно десет са осталим члановима породице – браћом Јованом и Јевремом, Јевремовом ћерком Анком Константиновић, али и три писма са снахом Јулијом Хуњади – мађарском кнегињом и женом кнеза Михаила.

Оштар државник, а благ и брижан отац

На недавном представљању у београдској Библиотеци „Милутин Бојић”, историчар Дејан Ристић је истакао да ова публикација баца потпуно ново светло на наша сазнања и вредносни суд о појави „кнеза Милоша Великог”. „Наш уобичајени доживљај је да је кнез Милош био велики државник, један од очева нације, не толико склон ратовању колико преговарању, природно надарен за политику, али и прека и ауторитарна личност која не пристаје на ограничење сопствене власти. За њега се везује више десетина политичких убистава по његовом налогу, укључујући и елиминацију истакнутих устаника, најближих сарадника, интелектуалаца и црквених великодостојника. Био је један од најбогатијих људи тога времена у читавој Европи. Упркос свему томе, претпоставља се да је био неписмен”, истакао је Ристић. Управо због ове последње околности, кнежева писма је за тих 19 година састављало укупно седморо писара којима је диктирао. У тим писмима, додаје Ристић, долазимо до једног новог Милоша: изузетно брижног родитеља и деке, емотивног и нежног човека који отворено исказује осећања и блискост према деци и унуцима. Михаилу тако саветује да живи уредно и не расипа новац, а ћерки Петрији даје савете око васпитања деце.

 

По речима ауторке, у преписци су се сви сродници Милошу обраћали са „Ви”, док се Милош деци обраћао с „љубезна кћери” и „љубезни сине”. У потпису је стајало „ваш одани” или „ваш благонаклони родитељ”, уз обавезно навођење титуле – „књаз Милош Обреновић”.

Веза са Србијом

Кнез Милош и његова ћерка Петрија, фото: Фотомузеј

„За историчаре су посебно интересантна писма ћерке Петрије, у којима описује буну из 1848. и извештава Милоша о постепеном јачању антикарађорђевићевске струје у земљи. Петрија (Перка) Бајић је оца све време изгнанства извештавала и о расположењу у народу, а писала му је и упозорења да неки Лакић из Руме по налогу српске владе долази у Беч да га убије. Она је водила његове ергеле коња и финансије имања. Перка му је била глас из Србије”, истиче др Станисављевић. Једно од писама, послато из Вршца 1851. Петрија започиње са „Ваша светлости, премилостивејши бабо”. „Што се нас тиче, немам вам, светли бабајко, добре вести писати”, пише Петрија објашњавајући да је два сина успела да ослободи војске јер иду у школу, док је за друга два платила хиљаду форинти откупа, што не гарантује да неће бити регрутовани у случају потребе. Перка пише и да „порез не знамо ди ћемо пре да платимо”, али и да је из кнежеве ергеле успела да прода, „осим два стара хата и шест кобила”. У одговору из Хајделберга, Милош пише да „нисте добро учинили што ми нисте јавили за децу, док нисте новце положили” и саветује Петрији да бар једног сина свакако да у војску, посебно што би „ако се добро узвлада, с временом био официр, па не би ни то ништа фалило”. Напослетку наводи: „Остајем ваш истинити родитељ.” У новогодишњој и божићној честитки из 1847. Милош пише кнезу Михаилу: „Жеље ваше и честитање из вашег писма увидео сам, љубезни сине, са великом радошћу мога срца.” Честитајући „пост који се приближује”, Милош жели сину да „у благополучном здрављу, весељу и у свакој жељи” дочека и проведе „небројених такових година”.

Збирка Јоце Вујића

Преписка Милоша Обреновића само је делић импозантне збирке коју је велепоседник из Сенте и познати библиофил и добротвор Јоца Вујић (1863–1934) завештао 1931. године Универзитетској библиотеци. Ову богату ризницу чини 2.965 докумената написаних на три писма и 13 језика од 1581. до 1918. године. Међу њима су личне преписке, судски документи, уговори, признанице, књижевни састави, телеграми… Њен део је и архива кнеза Милоша коју је најпре, с кућом и имањем, наследила породица Бајић, у којој је кнежева ћерка Петрија била удата и пренела је у свој дом у близини Темишвара. Када је касније породица продала имање, Јоци Вујићу се пружила прилика да откупи архиву 1925. године.

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја