Повежи се
На врх

Михаило Обреновић – султанов гост

Многе недаће задесиле су династију Обреновић на путу ка државном врху Србије. Током боравка у Стамболу, српски кнез Михаило Обреновић постао је маршал Турског царства, док је Милош узалуд покушавао да се врати из Беча у Србију.

Пропали планови

Љубица и Милан Обреновић, фото: Сећања

Нa велику жалост породице Обреновић и Кнежевине, принчеви су морали да прекину школовање због oчеве болести 1838. године. Болест Милана Обреновића пореметила је велике планове да се оба сина образују и васпитавају у престижним институцијама у Европи – у Русији, Француској и Немачкој. Забринути родитељи, после смрти четворо деце од последица разних болести и туберкулозе, давали су све од себе да уз помоћ лекара, свештеника и  исцелитеља, спасу живот престолонаследнику. Поболевао је од 1834. године, а већ 1837. плућа му је захватила смртоносна болест. Зато су му забранили да похађа специјалну јединицу војне гарде коју је отац отворио синовима и ангажовао познатог руског официра, Павлова, да им буде инструктор. Кад је настало критично стање, српски лекари су признали да су немоћни да поврате Милана. Кнегиња Љубица се брзо спремила и одвела сина у Аустрију. Обишли су Темишвар, Панчево и Земун. Нажалост, помоћи није било.

Иако се владару рушило тло под ногама, амбициозна кнегиња није желела да Милош напусти престо, јер им се син једва одржавао у животу. Отац је у његову корист абдицирао 13. јуна 1839. године, а два дана касније, бродом преко Саве напустио је Србију. Уместо болесног кнеза, владало је Намесништво, иако је Милан био пунолетан.

У то време уставобранитељи су радили против Обреновића. Кнез је писао супрузи да се сложно држе и да не дозволе да их непријатељи окрену против њега. Али, након Миланове смрти, кнегиња Љубица је сама дочекала најстрашнији чин.

Њу су хитно упутили у Буковичку бању да се поврати. Почела је да размишља како да заштити сина Михаила и да га врати у земљу да би се сачувао престо и династија. Кнез Милош је сматрао да је Михаило премлад и неискусан да управља државом. Те дилеме су их сламале, али и зближиле.

Милош најзад попустио

Милош и Љубица Обреновић, фото: Васељенска

Љубица је 1832. писмо Вука Караџића дала писару да га наглас прочита кнезу. Вук је указивао на разне грешке, грубости и убиства многих недужних људи, али је кнез по сваку цену хтео да настави по старом, да сам одлучује о свему. Позната Милетина буна у јануару 1835. године, против апсолутисте, довела је до трагичног исхода. Притешњен јаким притисцима уставобранитеља којима се, осим Љубице и Милана, придружио и његов брат Јеврем Обреновић, Милош је био принуђен на доношење Сретењског устава.

Мајка владарка се бринула због Михаиловог доласка у несложну Србију, па није Милошу признала да је отишла лично у Херешти да са собом поведе Михаила. У разговору са супругом,он је јасно указао да жели да се врати на престо.

И док су уставобранитељи хвалили Александра Карађорђевића, из Порте је стигло образложење одлуке о Михаиловом постављању за кнеза Србије. Пре одласка у домовину, Михаило је добио берат и званичну титулу, октобра 1939. године. Питање престола је било решено, зато је султан позвао кнеза Михаила да дође на подворење код њега у Стамбол у пратњи мајке.

Приликом одласка новог кнеза и Љубице у Србију 1840. године, султан одликује Михаила чином маршала Турског царства. Добио је обиље поклона и фес украшен златом и дијамантима.

Велика госпођа Љубица је била упорна, настојећи по сваку цену да врати кнеза, а кад буне нису уродиле плодом, покушала је да подмити Портиног чиновника Муса-ефендију. И ова мисија је пропала, а ефендија је одбио да прими дар. Следеће године кнегиња се обратила деверу Јовану и брату Гаји Вукомановићу са захтевом да подигну устанке у корист кнеза Милоша. Девер Јован је покренуо људе да се боре против кнеза Михаила. У Чачанском округу побуна је лоше изведена под вођством Јована Обреновића, Михаиловог стрица.

Љубичин брат, Гаја, у Колубарском округу није успео у намерама и био је ухапшен. Она је код сина интервенисала и успела да га ослободи. Осетивши неправду, Јеврем са саветницима кнеза Михаила, враћа Вукомановића у затвор где је чекао пресуду. Суд је осудио кнежевог ујака Гају на смрт, а Љубичине молбе више нису помагале. Савет је отворено тражио да млади кнез удаљи своју мајку из земље како би престале буне. Србија је била стално у превирању између оца и сина и њихове борбе око престола.

Кнез Михаило је, на молбу угледних Београђана, ипак помиловао свог ујака, а  смртна казна је замењена доживотном робијом.

Љубав на даљину

Упорна и предузимљива кнегиња, растрзана између сина и супруга, обратила се за помоћ руском дипломати Ливену у Београду и објаснила му да Милош под старе дане треба да се врати у родну земљу, како би довршио започете планове. Ливен је био веома конкретан и искључив, јер је Русија била против кнеза Милоша и његовог доласка у земљу. Након тога, Милошу је једино преостала преписка са искреном и верном супругом Љубицом. Све буне је подизала преко српских главара који су памтили Милошеве заслуге, подржавајући супруга.

Стари владарски пар желео је да се реализује Милошева идеја о градњи цркве и маузолеја који би послужио као породична гробница  у тадашњој престоници Крагујевцу. Веровало се да изградња може да почне у пролеће 1842. године. Милошу је, међутим, било јасно да овај план није могуће извести.

Веза кнеза и кнегиње била је чвршћа него икад, праћена  бујицом емотивних изјава, лепих речи, савета и подршке коју је супруг из Беча упућивао кнегињи.

Љубица је Милошу уз извештаје о стању у земљи, ревносно слала српске специјалитете: кајмак, сир, ракију и сушено месо. Чезнули су за сусретом и разговором уживо. Милош ју је даривао свилом из луксузних бечких продавница, златним накитом, украсима за одећу, свиленим марамама и кожним рукавицама фине израде. На једном златном брошу који је од супруга добила, дала је да се угравирају њихова имена за дуго сећање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Историја