Повежи се
На врх

Манифест четничког војводе: Суштина је у истини!

,,Суштина је у истини, нема више игнорисања факата, нема више злоупотребе историје у маркетиншке сврхе и бескрупулозних лажи на тему четничке идеологије…“ Војвода Раде Чубрило

Година је 2017-та, држава нам је независна у својим уставним оквирима, ни изблиза независна у реалности. Данас, у доба неоколонијализма, уместо уједињеног, имамо народ распет новим поделама – на црвене и жуте, тајкуне и сиротињу, оне који су украли и оне који су могли – а нису, на новинаре и ботове, политичаре и владаре из сенке…Много је непожељних подела, али једна се одржала више од 70 година – деца која не памте ни ратове деведесетих, данас се, можда, јаче него икада, деле на партизане и четнике.

У време када популарност идеје доживљава експанзију у Србији, отварају се старе полемике рађајући изнова вечите стереотипе и предрасуде. Само што нове генерације више не упадају у старе замке. Оне се интересују за другачију и веродостојну верзију историје. ,,Њима је потребно отворити очи“, каже за ,,Краљевину“ војвода Раде Чубрило, монархиста и челни човек четничке организације у Србији.

Четник није исто што и Равногорац

– После ратова деведесетих, из неких подмуклих разлога мотивисаних промоцијом одређених политичких лидера и по њиховој директиви, назив четник је гурнут по страни и замењен привидним синонимом – Равногорац. То уверење које се распространило у свести народа, није ни приближно, а камоли исто. Ако ћемо прецизно говорити, Равногорска омладина је била политичко крило при Југословенској војсци отаџбине. Дража Михаиловић је био вођа и имао своје омладинско политичко крило које се, узгред, звало Четничка омладина до 7. новембра 1942, када је преименована у Југословенску равногорску омладину.

Кад кажемо четник, шта видимо пред собом, осим борца и војника? Када кажемо Равногорац, то се може односити на извиђача, љубитеља историје, пионира, политичара , бизнисмена, војника, то је недефинисан, широк и апстрактан појам. Равногорци су били политичка организација и онда и сада, слободни су да излазе на изборе, а четници су увек били само четници и ратници. Југословенска војска отаџбине је била краљевска војска која је наставила традицију Краљевине из периода пре Другог светског рата. Четници су са њима активно сарађивали у Другом светском рату, поготово организујући се западно од Дрине, према Херцеговини, Крајини итд.

Равногорац се може изјаснити као четник, али четник као равногорац никада. Изворни четници су имали наум и свету мисију да СПАСАВАЈУ НАРОД ОД ПОКОЉА, а краљева војска се борила за државу.  Циљ Четничког покрета је уједињење српских земаља под круном краља – истиче Чубрило, додајући да су историчари деценијама били необјективни и пристрасни у кривотворењу историје, бавећи се често фалсификовањем, додавањем и изостављањем чињеница, ускраћујући народу истину. Камен спотицања је и тада био што су се у Краљевини СХС борили за интересе југословенске, а четници искључиво за интересе српске. Коста Пећанац, командант четника у Србији у то време, залагао се за Србију, а не за Југославију и зато је убијен, а не зато што су поједини измислили да је сарађивао са Швабама, што је апсолутно нетачно.

Уједињење или смрт

– Због таквог приступа, ми имамо проблема на свим нивоима. Лепо пише на четничкој застави – Уједињење или смрт! Није то узалуд. Наш циљ и план је да четничку организацију подигнемо на ниво на ком је некад била. Пред Други светски рат, у ондашњој Краљевини, упркос репресији тадашњег режима према четницима, било је 500.000 чланова, што је задивљујуће!  Ми и данас стремимо ка томе да направимо јаку и моћну организацију по принципима некадашње. Не бавимо се политиком, не припадамо ниједној партији, али се политика у недоглед бави нама – додаје Чубрило резигнирано.

Он истиче и да српски народ мора ,,поново да схвати шта му је чинити, да нема опстанка ако се не уразумимо, не окренемо сами себи и не ујединимо“.

Повратак краља

Војвода наглашава да би ,,био ред и крајње време да се коначно мало отворено разговара о монархији“.             – Од 1945. године на снази су приче о републици, а сви смо сведоци катастрофалних резултата. Довољно је осврнути се на данашње европске монархије, како и по којим стандардима живе и упоредити их са нашим. У погледу бољитака и слобода, монархија је толико у свему испред републике, да су просто неупоредиве – истиче Раде Чубрило и одлази корак даље у својим уверењима…

– Дискутабилно је питање да ли у Србији има више монархиста или републиканаца. То би се могло установити једино на отвореном и некорумпираном референдуму, који не би био диригован и намештан ,,одозго“, већ резултат слободе избора и воље народа. Тек тако можемо стећи праву слику и реалан увид, овако можемо само да претпостављамо. Сигурно постоји велики број заинтересованих за изналажење бољих идејних решења за Србију. А једино решење је монархија коју смо имали уназад хиљадама година у разним облицима. Од Немањића до 1945, кнежевине, царевине, краљевине, све су то прототипи основне идеје монархије. Ми смо тако лако одбацили сопствену традицију,  а прихватили комунизам препознавши у њему неки идеал – истиче наш саговорник.

Карађорђевићи – из заслуга

Према виђењу четничког војводе, нема дилеме око легитимне српске династије.

,,Карађорђе је ослободио Србију, Краљ Петар заслужно носи надимак Ослободилац, па коме да укажемо поверење и част, ако не њиховим наследницима? Али се најпре мора створити амбијент за обнову. Морамо почети сарађивати отворено, поштено и без лицемерја. Шиканирају нас кроз векове, али тиме је наша борба јача…“

Много је лажних монархиста који се тако декларишу уочи избора, а након њих – Збогом монархијо! Како да сарађујемо у интересу монархије кад немамо сви исте циљеве и искрена уверења? Ко слаже једном, слагаће и други пут, каже народна мудрост, а ја потврђујем из личног искуства. Нема даље полемике. Монархија је надстраначки идеал и појам! Замисао о обнови монархије и о у уједињењу није проблем, то је решење вредно сарадње уколико се иза њега налазе искрене претензије.

Кључ успеха је у поверењу. Та клиширана тврдња ,, Променићу се, поправићу се“, није тачна. Не може се поправити људска душа. Човек је такав какав је, може само да заварава себе и друге до једног момента кад бива разоткривен. Када сам дошао у Србију 1995. са некаквим ореолом четника, ту су се врзмале разне монархистичке организације сумњивог морала. Тај наш покушај окупљања није дао конкретне резултате и онда се неко из врха пирамиде досетио да обмане српски народ и четнике који живе на тој идеји, који воле, живе и осећају у складу са својим уверењима.

Овако је било

Са идеологијом четништва, као дете из породице чији су преци – отац, деда, стриц били четници, војвода Раде Чубрило сусрео се у најранијој младости и продужио традицију.

-С обзиром на прогоне комуниста и друге отежавајуће околности у сваком смислу, поприлично смо успели у ширењу наше приче. Са почетком немира деведесетих, у времену националних гложења и предратне тензије, указала се потреба да се више ангажујемо. Одазвао сам се позиву Срба из Крајине и прикључио им се у окупљању, а паралелно сам почео да се бавим оживљавањем четничке организације на темељима на којима је урушена 1945, након чега су многи отишли у иностранство или изгинули.

На основу мојих ратних заслуга, људи који су пратили мој рад и војвода Александар Туларски, донели су одлуку да ми се додели титула војводе у мају 1992. Церемонија заклетве обављена је на Книнском косову, у цркви Лазарици, данашњем манастиру, уз миропомазање и благослов владике Хризостома. Са војводом Ђујићем неговао сам пријатељски однос све до његове смрти. Имао је добре идеје, нажалост, није стигао све да их оствари.

О расулу деведесетих и атентату

1992. окупила се булумента, комунистичка банда официра на врху пирамиде са Милошевићем. Имам доста документације у приватном архиву која сведочи о томе, то су углавном компромитујући, печатирaни и лично потписани документи. Убиства под неразјашњеним околностима обележила су период Милошевића. Атентат на мене је само један у низу таквих мистериозних случајева. У октобру 1991, тадашња војска на челу са Вуком Дмитровићем, а организатором атентата, пуковником Радетом Ловрићем, дочекали су и изрешетали мој голф након састанка на Плитвичким језерима. Предосетио сам да постоји могућност за моју ликвидацију јер сам био трн у оку и отворени противник режима, па сам био у другом ауту. Возач који је преживео пуцњаву је живи сведок овог догађаја, још живи у близини Руме.

Четничка организација данас

– Четничка организација је широка и разграната, има нас, осим у Србији, свуда по свету. Настојимо да се окупљамо и делујемо у циљу расветљавања истине. У плану је покретање билтена који би излазио на месечном нивоу. Покушавамо на тај начин да анимирамо, едукујемо, информишемо људе и отворимо им очи да не би више живели у заблуди. У својим књигама, настојим да промовишем верну слику четништва. Последња, чији сам приређивач: ,,Овако је било“, садржи ратне дневнике тројице четника, које сам уредио по неком свом осећају. Књига има сврху да разбије обмане и лажи о догађајима из 1941-1945. Код мене се налази и оригинал рукописа четника из Новог Сада, у питању је дневник вођен од 1907- 1972, на 1400 страна, које чекају боља времена за објављивање. Надам се да ће ови записи бацити светлост на мрачна поглавља српске историје.

Н.Е.

застава Србије/илустрација, фото: Инсајдер, Срђан Илић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више у Новости